Мајданпек – Када кажемо злато, мислимо на Мајданпек. Ова асоцијација актуелна је и данас, иако мало људи зна да злато одавно „не сија” у овом рударском, помало заборављеном граду. Много је нелогичности у Мајданпеку, а једна од кључних је да у „граду бакра” из кога настају и сребро и злато, ових дана пропада надалеко чувена златара. На њена врата само што није закуцао стечајни управник, а 269 радника однедавно је практично на улици. Први дан новембра за некадашњег гиганта у производњи златног накита означио је почетак краја славне историје дуге скоро три деценије. Рачун је блокиран, искључени су струја и вода, запослени чекају социјални програм. Продавницу у центру затичемо сабласно празну, а катанац је стављен и на продајне објекте широм Србије и бивше Југославије.
Шта је довело до пропасти „Златаре Мајданпек” ако тај град буквално лежи на овом племенитом металу?
Злато, као и сребро, експлоатише се у мајданпечком руднику. Добијају се из концентрата бакра који се одатле транспортује у Бор, где се врши даља прерада. Од 1961. године када је почео да ради Рудник бакра Мајданпек, па све до 2010. произведено је више од 84.300 килограма концентрата злата и око 438.000 килограма сребра. Злато се извозило, само је у Америку, кажу, ишло око 100 килограма месечно. Некада је у златари сигуран посао имало скоро 1.500 Мајданпечана, а ових дана приближан број мештана остаће на белом хлебу. Рачуница је једноставна: око 300 преосталих радника плус чланови њихових породица изгубили су приходе, а нових радних места у овом крају нема. Треба додати и педесетак радника „Мегапласта” који у корак прате пропаст колега из златаре. Све ово је, слажу се мештани, велики потрес за Мајданпек у коме, осим државних и локалних институција, раде само рудник и фабрика бакарних цеви.
– Сваки грам злата који се произведе иде у Народну банку Србије. Сваки златарин производ морао је да носи печат НБС, што је била гаранција за квалитет. Онда су кренули приватници, увозило се свакакво злато, сумњивог порекла и квалитета, али јефтиније, што је нашу златару уништило – објашњава за „Политику” Бранислав Томић, директор Рудника бакра Мајданпек.
Да је „златни” бренд Србије изгубио битку са приватним сектором, мисли и Дејан Матејевић, први човек Самосталног синдиката за Мајданпек, Неготин и Кладово. Каже да у нашој држави не постоји закон о промету племенитих метала, па су приватници повлашћени у односу на домаћу златару чији производи морају да носе жиг. Трговце златом практично ништа не обавезује на то.
– Морамо поменути и чињеницу да је последњих двадесетак година у Србији злато луксуз, а кад неко жели да га купи, углавном бира јефтиније. Бренд никоме није важан, па изгледа ни држави. Знамо да су у бившој Југославији биле две златаре – у Мајданпеку и Цељу. Словенци и даље у Србији имају своје продавнице, па чак и у нашем комшилуку, у Зајечару, док су продавнице „Златаре Мајданпек” затворене – каже Матејевић.
Директор рудника бакра сматра да је златара могла да опстане јер је имала добар квалитет и широку палету производа, од накита преко посуђа, црквеног програма… Могуће је, сматра Томић, да се након 2000. нису добро снашли, окренули новим тржиштима, али кривицу види и у држави која није заштитила домаћу златару.
Пример за то је и „Мегапласт” из околног Доњег Милановца, који је својевремено радио ронделе за ковани новац за потребе НБС, али су се међу новим добављачима нашле словачке фирме, што се може проверити и на сајту НБС, као и на порталу јавних набавки. „Мегапласт” је некада радио и за војску и полицију.
– Када би та фирма опет добила посао за НБС, полицију и војску, требало би упослити до 100 радника. Она сада има педесетак, а било би потребно минимум још толико – сматра синдикалац Дејан Матејевић и напомиње да је у тој мајданпечкој фирми некада радило скоро хиљаду радника.
„Златара Мајданпек” иза себе има једну неуспелу продају. Купац из Словеније није испунио ни почетне обавезе, па је Агенција за приватизацију раскинула уговор. Недавно је интересовање показао још један купац, али све је остало на томе. Потом је 20. новембра приватизација проглашена неуспешном.
У Мајданпеку је остала једино нада да златару неко купи из стечаја, покрене производњу и упосли макар део радника. Другу наду немају.
———————————-
Пропао цео ИПМ
„Златара Мајданпек” пословала је у склопу Индустрије за прераду метала (ИПМ) која је на издисају. Некада је запошљавала око две и по хиљаде радника, а под њеном капом, осим златаре, пословале су и две фирме из околног Доњег Милановца: ФЕП, који је приватизован, али једва опстаје, и „Мегапласт” који је снашла судбина слична златариној.
———————————-
Златара за жене
Златара је у Мајданпеку основана најпре због рудника, али и због жена, прича нам Силвија Вукашиновић из Службе за односе са јавношћу РТБ Бор и дописница борске телевизије из Мајданпека. Каже, требало је негде ангажовати и женску радну снагу, с обзиром на то да је рудник запошљавао претежно јачи пол.
Аутор: Оливера Милошевић, Политика
