Економија

“Само у Србији радник плаћа порез”

Београд — Систем опорезивања у Србији је некоректан и неефикасан, јер даје велики значај индиректном опорезивању а неформална економија је један од највећих проблема.

То је оценио европски економски експерт Мартин Хутсебаут на представљању програма “Порески систем и политика, неформална економија и корупција у Србији”.

Он је указао да директни порези од ПДВ-а у нашој земљи чине седам процената а индиректни порези по истом основу скоро 20 одсто, што јасно указује да највећи део прихода долази из неформалног опорезивања.

Амбасадор Норвешке у Србији Нилс Рагнар Камсваг истакао је да људи желе да плате порез и деле одговорност када осете да је порески систем правичан и када виде да се оно што издвајају користи на прави начин у једном друштву. Он је навео да је анкета спроведена у Норвешкој показала да око 70 одсто испитаних сматра да су порези у тој земљи на правом ниову, а разлог за то је што порески обвезници могу да виде у шта се улаже новац који се од пореза издваја.

Он је такође предочио да у Србији порези на плате иду на терет запосленог а не компанија, док је у земљама Европе тај однос знатно другачији, а најчешће су порези на терет запосленог око 13 одсто а на терет компанија 33 процента.

Неформална економија у свим појавним облицима, један је од највећих проблема са којима се суочава привреда Србије, оценили су учесници данашње конференције.

Негативне последице, посебно у областима утаје пореза, дисторзије тржишта, нелојалне конкуренције и неефикасне расподеле ресурса су далекосежне, један је од закључака учесника скупа.

Основни узроци за појаву неформалне економије и њено укорењивање у привредни систем је инертност формалног тржишта рада, висок степен отворене и прикривене незапослености, неадекватна фискална политика и регулатива, ниска цена рада на формалном тржишту, неефикасни и неразвијени контролни механизми, као и директно уплитање политике у економију и свесно толерисање те појаве.

Кључне последице неформалне економије су негативне и дугорочне а најчешћи појавни облици неформалне економије су рад без уговора о раду (на црно), исплата зараде на руке и промет у готовини.

Држава би морала да се ангажује на овом плану због већег пуњења буџета, послодавци због елиминације нелојалне конкуренције а синдикати због могућности радно-правне заштите и унапређења социјалног положаја запослених, закључено је на скупу.

Пројекат “Порески систем и политика, неформална економија и корупција у Србији” организују организације ИТУЦ ПЕРЦ и ЛО из Норвешке у сарадњи са представницима Савеза самослалних синдиката Србије и УГС независност.

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!