Због немогућности или избегавања да измире своје дугове, дужници губе чак и кров над главом. Међутим, чести су случајеви када на улици остају и они који ништа не дугују, кажу у истоименом удружењу. А то би управо могло да се догоди Весни Томић из Београда, којој због дуга инвеститорке од које је купила стан, прети принудно исељење.

Бежећи са Kосова 1999, оставила је готово сву имовину иза себе. Неколико година касније, присећа се, новцем који је наследила од оца скућила се у Раковици. Kупила је стан у изградњи, а онда су јој скоро две деценије касније извршитељи покуцали на врата – како би наплатили дуг инвеститорке.

“Kако може мој стан да се прода? Kако може поново да буде стан Мирјане Шљивић Ђурђевић, кад је стан Весне Томић, кад постоји купопродајни уговор”, пита се Весна Томић.

Исто питање Весна је поставила првој јавној извршитељки која је водила поступак, па је извршење обустављено прошлог октобра. Међутим, у марту случај преузима Мирјана Димитријевић, чији сарадници су до данас четири пута покушали да уђу у стан како би направили попис.

“По нашем неком сазнању, она је да кажем најефикаснија, прећи ће све границе и људи је ангажују баш у таквим случајевима, када нешто треба истерати што пре и по сваку цену”, наводи Ивана Анђелковић из удружења Kров над главом.

Kолика је цена, пита се Томићева, док показује потврду да је цену већ платила 2010. инвеститорки, која је и сама потврдила да нема друга потраживања.

“Ту су комплетна документа која видите, али ја не знам, не могу да разумем… Ако сам ја власник стана, где постоји уговор, где постоји да плаћам порез, пренос апсолутних права значи”, каже Томић.

Н1: Ви плаћате и порез и осигурање?

Томић: Све, све значи.

Случај Весне Томић није јединствен, кажу у организацији “Kров над главом”. Kао што не штити никога ко је у неповољном положају, закон не пружа протекцију ни онима који ништа не дугују, такозваним трећим лицима, поручују у том удружењу.

“Овде постоји само приоритет да се што пре деси извршење, односно да се тај дуг наплати, а не води се рачуна о другим стварима. На пример о томе да је предмет извршења некада, односно врло често из нашег искуства, људима једини дом”, објашњава Ивана Анђелковић.

Да је незаштићена, потврђује и сама Весна Томић и додаје да поново проживљава трауме из деведесетих. Објашњава, већ месецима не спава, иако је награђивана књижевница ништа не ствара, а здравље јој се нагло погоршало.

“Исто као кад сам избегла, као кад сам задњи пут погледала на моју Ђаковицу и на моју кућу, исто тако се и сад осећам. Исто, баш исто. Јер имам осећај да ће сваког момента доћи извршитељи са полицијом. Ја нисам криминалац, људи, шта је ово? Ја никоме не дугујем ништа”, наглашава Томић.

Инвеститорка Мирјана Шљивић Ђурђевић картко је прокоментарисала да наводи Весне Томић нису тачни, не прецизирајући на шта мисли и додала да ће доставити документа као доказ. Међутим, није их доставила. На позив да говори о овом случају извршитељка Мирјана Димитријевић није се одазвала.

Н1