Данило Милинчић (1960-1982) је Србин са Космета који је мучки убијен од својих комшија албанске националности 2. јуна 1982. тако што су му упали у сеоско имање, а затим га оборили на земљу и пуцали из пиштоља у срце. Случај Данила Милинчића је сличан случају Ђорђа Мартиновића, по томе што се злочин десио на Косову и Метохији, а извршиоци убиства нису кажњени. Данило Милинчић је рођен 1960. у селу Самодрежа крај Вучитрна (САП Косово и Метохија).
“Нa сeвeрном ободу Косовa Пољa, 13 км jужно од Косовскe Митровицe, уз дeсну обaлу реке Ситницe, налази се стари град Вучитрн. То је нajстaриje урбaно нaсeљe нa Космету и jeдaн од нajстaриjих грaдовa нa просторимa Стaрe Србиje. У сaмом срeдишту дaнaшњeг Вучитрнa нaлaзe сe рeлaтивно добро очувaни остaци Воjновићa кулe из 14. вeкa, коja кaо aутeнтичaн свeдок подсeћa нa нeкaдaшњи утврђeни грaд нa рeци Ситници. Био je то jeдaн од нajвeћих и нajвaжниjих грaдовa Вукa Брaнковићa, господaрa Дрeницe и Косовa, у комe je он подужe врeмeнa столовaо.”
ПОЗАДИНА
Ситуација на Косову и Метохији од средине 1970-их није била ни мало пријатна. Напротив, владала је велика напетост између Срба и Албанаца, јер периоду 1970-1985, према судским оптужницама и истрагама којих је било преко 2.200 предмета кривичних дела (пљачки, киднаповања, физичких напада са тешким телесним повредама и убиствима) у којима су 92% били жртве Срби. Оштећени су упућивали жалбе државним институцијама САП Косово и Метохија и СФРЈ, детаљно наводећи проблеме које имају и какве им опасности прете, али државни органи игноришу, нити им дали било какав одговор.
 |
| Гроб Данила Милинчића |
Током априла 1963. године, Аутономна област Косово и Метохија је добила статус Аутономна Покрајина, да би 5 година касније новембра 1968. из назива била избачена Метохија (што значи црквена земља). 1974. године СФР Југославија је усвојила нови Устав, по коме је Косово и Метохија добило статус федералне јединице, где је главни град САП Косова и Метохије, град Приштина добија велика овлаштења у погледу: образовања, полиције, тужилаштва… И то је трајало до 28. марта 1989. године, када је Скупштина СР Србије укинула статус покрајине, Војводини и Косову и Метохији.
1981. године на Косову и Метохији избијају велике демонстрације где су Албанци тражили првобитно републику у оквиру СФРЈ, а мало после и незавносност Косова и Метохије, односно издвајање из СФРЈ. Руководство Републике Албаније је подржавало протесте својих сународника на Космету 1981. У скоро свим српским селима на САП Косову и Метохији осећао се страх и напетост, јер су Албанци Србима палили жито, летнину, каменовали куће, прозоре, насртали на српску децу док иду у школу и сл.
БИОГРАФИЈА
Данило Милинчић је био домаћин, земљорадник у селу Самодрежна, крај Вучитрна, који је живео од узгоја стоке и обраде земље. На свом имању је живео са мајком, женом Радмилом и троје деце (ћерка Ивана, син Иван, који је рођен после смрти свог оца Данила). Данило је има и два брата Павле и Мирослав. На имању Милинчићи су имали: кућу, две краве, две јунице, 15 оваца, шест свиња…
Иначе, отац Данила Милинчића је у јуну 1968. године такође убијен од својих комшија Албанаца, тако што је претучен металном штанглом. Они нису кажњени од Суда и полиције за своје злодело. Када је Данилова мајка Даница ишла да тражи од Суда правду за убиство свог мужа, они су је отерали уз коментар, да иде и бежи са Косова и Метохије и да нема никаква права. А да је предмет њеног мужа “застарио“. Један Данилов брат је до његовог убиства живео у Вучитрну.
Мајка Данила Милинчића, Даница је била за време Другог светског рата активан учесник, као припадник СКОЈ-а.
УБИСТВО
2. јуна 1982. године, Данило Милинчић и његова мајка Даница су на свом имању имали пуно посла око стоке и требали су напојити краве. Видео је Данило да су међу његовим кравама дошла четворица комшија Албанаца. Замолио их је да оду са имања, а они су га физички напали и оборили на земљу. Поред тога, било је још неколико Албанаца комшија који су немо посматрали шта се дешава, без жеље да помогну Данилу и да спрече ово ужасно малтретирање. Једино ко је помогао Данилу Милинчићу, јесте његова мајка Даница.
Док су три Албанца држали Данила Милинчића, комшија Мухамед Ферат звани Мујо вади пиштољ и пуца Данилу Милинчићу у пределу груди, а Данило бива смртно рањен, док је његова мајка Даница погођена у раме. Све то је убица Мухамед Мујо Ферат пропратио са тешким увредама, псовкама и претњама Даници. Говорио јој је да њено имање није у Србији (СФРЈ), већ да је то земља албанског председника Енвера Хоџе. Након убиства свог сина Данила, Даница Милинчић, побегла је са имања у Београд.
СУЂЕЊЕ
Суђење убицама Данила Милинчића је трајало неколико дана и сваки пут када је одржавана парница, испред суда било је присутно неколико стотина Албанаца. Сви они су пљували и претили убиством Даниловој мајци Даници и супрузи Радмили која је тада била трудна.
Јавни Тужиоц је убиство Данила Милинчића оквалификовао као: “Убиство из непријатељских побуда према СФРЈ, извршено је са предумишљајем“.
Занимљивост овог случаја су:
- Прво, да пресуда никада није доживела извршавање (!?), тачније одвођење убице Мухамеда Мује Ферата на дугогодишњу казну затвора, као и његових саучесника.
- Друго, да је пресуда прочитана у судници на албанском језику (иако према важећем Уставу СФРЈ из 1974. службеник језик на целој СФРЈ па и САП Косову и Метохији био српско-хрватски), тако да нико од Милинчића није разумео шта је пресуђено.
ИЗВРШИОЦИ ЗЛОЧИНА
- Мухамед Ферат звани Мујо
- син Мухамеда Ферата
- сестрић Мухамеда Ферата
- синовац Мухамеда Ферата
САХРАНА
Данило Милинчић је сахрањен у дворишту Православне цркве у Вучитрну. Споменик му је подигла породица.
Сине оче брате роде
погинуо си у слободе
зликовац је налетио
и кукавички ти срце разнео
па му децу сирочиће оставијо
мајку сестру и браћу и црно завијо
Ал херојски си погинуо
бранећи своју очевину
Ал, живо биће никада не умире
оно је увек са нама.
Православна црква у селу Самодрежа крај Вучитрна
ПОСЛЕДИЦЕ
Након овог некажњеног убиства, настављено је велико исељавање Срба из општине Вучитрн, а и околних места, јер су се Срби осећали веома несигурно и заплашено, да и они не буду нападнути од Албанаца. Функционери у покрајинским институцијама САП Косова и Метохије, албанске националности били су непријатељски настројени према Србима. Чак су и Даници Милинчић, којој су Албанци убили мужа и сина, рекли да иде у Београд и да се не враћа, као и то да не сме да продаје своје имање јер је то “албанска земља”.
Даница Милинчић је отишла у Београд да тражи правду за убијеног сина и боравила је у Београду месец дана. Како правду није добила, већ само пуста обећања, вратила се на своје имање у Самодрежи. Наредних годину и по дана је трпела велике притиске и уцене, добијала претње смрћу, да би се на крају у јануару 1984. дефинитивно иселила са Косова и Метохије. Данилова супруга Радмила Милинчић је после убиства супруга, отишла са децом у место Косово Поље и тамо радила као учитељица.
20. јуна 1986. Срби из села Батуса, Клине и Косова Поља кренули на колективно исељавање због страха, албанског насиља и неправде и ћутања државних органа СФРЈ.
Да се не заборави и не понови!
