Расправа о дневном реду је обједињена, а посланици су највише пажње посветили изменама Закона о судијама којима се скраћује мандат председника суда и одобрава реизбор на исту функцију, што до сада није био случај, као и расправи о избору тужиоца за ратне злочине, који није изабран од децембра 2015. године.
Опозициони посланици оценили су да би предложене измене закона омогућиле политички притисак на судове, а када је реч о тужиоцу за ратне злочине негодовали су због тога што осим биографије кандидата за ту функцију нису достављени и њихови планови рада.
Посланици Српске радикалне странке и покрета Двери тврдили су да Тужлаштво за ратне злочине не ради свој посао и да га треба укинути.
Посланици су првих четири сата расправе данас посветили утврђивању дневног реда, а седницу су обележила и честа добацивања и јављања због повреде пословника.
На дневном реду седнице је и споразум Србије и Међународне банке о зајму (Први програмски зајам за развојне политике у области јавних расхода и јавних предузећа) за обнову и развој, и потврђивање финансијског уговора са Европском инвестиционом банком “Унапређење објеката правосудних органа Б”.
Марко Ђуришић: Закони се пишу за људе блиске власти
Опозициони посланици у Скупштини Србије негодовали су данас због измена Закона о судијама којима је омогућен реизбор председника суда и скраћење његовог мандата са досадашњих пет на четири године, и оценили да су на тај начин могући политички притисци на судије и постављање људи блиских власти на функцију.
Посланик Социјалдемократске странке (СДС) Марко Ђуришић упитао је због чега већина у парламенту, која је 2013. године изменила трајање мандата председник судова сада тражи да се закон врати на старо и додао да се ти закони пишу за одређене људе, блиске власти.
– Овај закон тачно ради за одређене људе који сада треба да остану на функцијама и одраде посао за Српску напредну странку (СНС). Ово је закон који се пише за одређене људе, којим се нарушава начело општости код доношења закона и зато је стање у правосуђу такво какво је – рекао је Ђуришић.
Санда Рашковић Ивић: 44 одсто судија изјаснило се да трпи притисак извршне власти
Шефица посланичке групе Нова Србија – Покрет за спас Србије Санда Рашковић Ивић рекла је да је када се говори о правосудним органима реч о “послушним људима који ће завршавати послове за власт, односно СНС”.
Она је додала да се у анонимној анкети Државног већа тужилаца (ДТВ) 44 одсто судија изјаснило да трпи притисак и то пре свега из виших инстанци судске власти и од извршне власти.
Посланик покрета Двери Срђан Ного рекао је да се предлогом о измени трајања мандата председника суда уводи нови утицај политике на судије.
Посланица Либерално демократске партије (ЛДП) Наташа Мићић рекла је да је у предложеним изменама Закона о судијама проблематично да они који су навршили радни век остану да раде до краја мандата председника суда.
Александар Мартиновић: Предлог измене Закона о судијама у складу са Уставом
Шеф посланичке групе СНС Александар Мартиновић који је и предложио измене Закона о судијама рекао је да су предлог о скраћењу мандата председника судова у складу са Уставом, јер Устав познаје само мандат председник Врховног касационог суда.
Он је рекао да опозиција тврди да СНС врши притисак на судове онда када им се не свиђа пресуда, а да сматрају да притиска нема “када се донесе пресуда у корист оних који клевећу и лажу”.
– Када је суд пресудио да један недељник плати накнаду штете Небојши Стефановићу јер су објавили на насловној страни његову фотографију уз натпис да је главни фантом из Савамале, сви сте скочили да СНС врши притисак на суд, сада када је та пресуда пала, где вам је сад притисак на судије – рекао је Мартиновић и додао да ниједан кандидат за судију или тужиоца “никакве везе са СНС нема”.
Посланици су говорили и о избору тужиоца за ратне злочине.
Говорећи о избору тужиоца за ратне злочине посланик СДС Марко Ђуришић је рекао да су два кандидата за ту функцију, уз још три, била предложена и у децембру 2015. године, када тужилац није изабран јер ниједан кандидат није добио већину.
– Снежана Станојковић имала је подршку 75 посланика, а Милан Петровић пет, највише гласова добио је Дејан Терзић који није прошао Владу, а био је на списку ДТВ. Шта ми да мислимо, ко ће добити већину, ако пре годину и по дана нико није могао да је добије. Влада нам је послала само биографије кандидата, али не и планове рада. Зашто се играмо са том институцијом – рекао је Ђуришић.
Председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ је у више наврата негодовао због досадашњег рада Тужилаштва за ратне злочине у Београду и тврдио да је комплетно тужилаштво “било у рукама америчке амбасаде и да је бивши тужилац Владимир Вукчевић добијао налоге од Американаца”, а током Ђуришићевог излагања је добацивао да то Тужилаштво треба укинути.
Посланица Наташа Мићић упитала је због чега се на избор тужиоца за ратне злочине чекало годину и по и додала да је то пропуст председника Владе Србије, а да је избор тужиоца “политичко питање које утиче на кредибилитет једне земље”.
Срђан Ного: Тужилаштво за ратне злочине не ради свој посао и треба га укинути
Посланик Двери Срђан Ного рекао је да Тужилаштво за ратне злочине не ради свој посао и да га треба укинути.
Посланик Покрета Доста је било Душан Павловић оценио је да се јавни тужиоци и њихови заменици бирају нерегуларно и да то може да утиче на њихов рад у будућности.
– Начин на који се овако важни функционери бирају може значајно да утиче на њихов рад у будућности. Људи који се бирају нерегуларно, ја верујем да већина њих заиста ту треба да буде, али остављате црв сумње. Људи који се овако бирају могу да потпадну под политички утицај. Људи који се овако бирају, они остају некоме дужни – рекао је Павловић.
Министарка правде Србије Нела Кубуровић рекла је да је Влада доставила Скупштини Србије списак свих кандидата које је одредило ДТВ, да се не би говорило о политичком утицају.
Бета
