Сањао сам ноћас да вас нема

Лепо рече један: Мића лажирао докторат?! Чудна ми чуда, па човек је лажирао цео универзитет, докторат је ситна ствар.

И тако Мића дочека да дође на насловне стране таблоида као мегалажов, мегалопов, мега ово, мега оно, тзв. новине су пуштене са ланца, држи гаће, презимењаче. А, до јуче је био угледни ректор, све док, међу министре залутали, извесни Вербић није на њега сасуо кофу гована.

Пресуда је изречена: У име народа, Мићо, ти си плагијатор!

Што никад, брат брату, није ни довођено у питање, знали су и врапци да је дужина студирања на Мегатренду била директно пропорционална количини пара и да је то била спрдња, а не универзитет. Да су министри просвете, редом, предавали за дебеле коверте баш код Миће, а заузврат је Мегатренд добијао титулу акредитоване и цењене образовне установе.

Смрдуцка ми да је Мића обешен да не би висио његов докторант, пази сад: МИНИСТАР ПОЛИЦИЈЕ!, Небојша Стефановић, човек са надимком чије помињање подлеже Закону о штампи, те ћемо га прескочити.

Неша је једном бгд недељнику, на питање о спорном докторату, рекао да ће на “те глупости” одговорити само једном, јер му не пада на памет да тиме замара свој ионако бригама оптерећени мозак. Што може само у Србији, брале. Само у Земљи шешира и Нодијевој Земљи играчака први међу чуварима закона може лаконски да пређе преко тешких оптужби. И ником ништа.

Ако сада ником не буде одговарао, можда му једног дана падне на памет да стреља сто критичара за једну јавну критику, а педесет за коментар на Фејсбуку.

Премијер, наравно, има преча посла него да се бави, цитирам, најгором будалаштином коју је чуо у животу, а то је да је Неша др плагијатор. Премијер само што се није заплакао кад је схватио да га Ангела у Берлину није сачекала са прутом, као сваког неваљалог ђака, него га је помазила и похвалила пред целим разредом.

Еј, химна! Еј, почасни вод! Еј, народе, гледај шта је савезништво, сто година такве љубави Срба и Шва…, Немаца није било! Кад те неко тако дочека, шта можеш да му одбијеш?

Ништа.

Код премијера је све грандиозно: његов мандат нападоше хиљадугодишње поплаве, за његовог вакта оборисмо рекорд у пријатељству са јединим искреним непријатељем, стрепим да нас не стрефи неки пожар, каквог није било још од Нерона и старог Рима.

Једино се Тома нешто инати. Док премијер убеђује Ангелу да нас на путу ка Европи неће спречити безначајности као што су Косово и Русија, председник се кочопери са Лукашенком, вода га по Београду, не брига га што је Брисел белоруског колегу метнуо на црну листу.

Друг Тома ударио у тотално несврставање, а удариле и ове врућине, па човек више не зна да л’ се шеф државе шали, да л’ му није добро, или стварно мисли то што прича. За разлику од премијера, који је Пинк промовисао у државну телевизију (а тамо има једног који се, пре сваког Његовог гостовања, вазелином намаже од главе до пете), председник, ето баш из ината, отишао је на конкурентски РТС да народу обзнани како планира да буде нови Тито, јер је Тито био мангуп, баја, свима је завртао уши, а опет успео да буде несврстан.

Као што је Ангела сакрила васпитни прутић од премијера, тако је ваљда и Тома негде на таван забацио глогов колац којим је јуришао на Кућу цвећа, где према субноровском предању почива доскора највећи син наших народа. Доскора, јер се појавио хиљадугодишњи премијер, а ова земља, како би рекли у вестернима, премала је за два гиганта.

Тома је са глоговог коца прешао на маслинову гранчицу, премијер из магареће у клупу за одликаше, Немци су нам постали савезници, кнез Павле радосно кликће из крипте на Опленцу, само се Гаврило, младобосански намћор, нешто мршти.

Не мирише му, каже, на добро…

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ, Вести