Саобраћајни институт ЦИП, једно од ретких државних предузећа које успешно послује и чија је годишња нето добит у 2016. години била 103 милиона динара, стављен је на лицитацију да би се намирили дугови Железница Србије, чији су рачуни блокирани готово две године, сазнаје Пиштаљка. Јавна продаја заказана је за 18. децембар, што је и рок да држава спречи да се због дугова Железница Србије њихова фирма-ћерка прода у бесцење. Овај поступак дешава се управо док по пројекту ЦИП-а почиње реконструкција садашњег колосека и изградња новог на прузи Београд-Суботица, посао вредан око две милијарде долара.
Почетна цена на првој заказаној продаји ЦИП-а је 910 милиона динара, а уколико ова продаја не успе – држава би могла да изгуби ЦИП и за 650 милиона динара, како се наводи у закључку извршитеља Немање Протића који спроводи јавну продају. Извршење је покренуто на иницијативу радника Железница којима од 2009. године до 2012. године нису исплаћене зараде, објаснио је за Пиштаљку Протић.
„Потраживања радника су велика. У 170 предмета колико ја водим, дуг је око 80 милиона динара. Међутим, има још радника који се наплаћују преко других извршитеља“, рекао је Протић. Он је такође додао да по закону повериоци, што су у овом случају радници, имају право да предложе начине наплате дуга. „У овом случају адвокат радника је предложио да наплата прво иде са рачуна Железница Србије, а онда из удела у Саобраћајном институту. Проблем је настао када су рачуни Железница Србије блокирани“, каже Протић.
Наводећи да је јавна продаја вид притиска на државу да исплати радницима новац, рекао је и да су у току преговори са Владом Србије како да се дуг наплати.
На питање због чега се дуг Железница Србије не наплаћује из имовине те фирме, већ продајом друге успешне фирме, објаснио је да Железнице немају вредну имовину.
„Верујте, био сам на попису, то су само неки вагони и нема одакле друго да се наплате дуговања. Железнице су корисници великог броја објеката, али они нису власници, већ право својине припада Републици Србији“, каже Протић.
Пиштаљка је покушала да добије објашњење од генералног директора Саобраћајног института Милутина Игњатовића како је дошло до тога да ЦИП осваја прве награде на конкурсима, добија најуносније послове у земљи, да се државни званичници хвале тиме што институт пројектује деонице брзе пруге Београд-Будимпешта а да у исто време одлази на добош, али одговор нисмо добили. „Директор је ван зграде, јавиће вам се“, поручили су нам из Саобраћајног института.
Министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорану Михајловић такође смо питали да ли држава планира да реагује и спречи да се дугови Железница Србије намирују продајом Саобраћајног института, али одговор до објављивања текста нисмо добили.
Процењена вредност ЦИП-а по закључку извршитеља, који је јавно објављен на огласној табли Првог основног суда у Београду, је 1,3 милијарде динара. По финансијском извештају, само непокретна имовина ове фирме – земљиште, грађевински објекти, постројења и опрема вреде 940 милиона динара.
Пише Снежана Ђурић, Пиштаљка.рс
