Сарадник палестинског терористе и трговца оружјем Дахлана постао власник виле у Београду

Близак сарадник Мохамеда Дахлана, палестинског политичара и посредника у контроверзним пословима Србије и Емирата, постао је власник виле у дипломатском делу Београда коју је Дахлан некада изнајмљивао, открива БИРН.

Александар Вучић, Мухамед Дахлан и Мило Ђукановић (Фото: Двери принтскрин)

Вилу у којој је живео и Борис Тадић док је био председник, држава је у новембру 2017. за милион и по евра продала тек формираној компанији Девилла, која је у власништву Дејана Бранковића, власника познате грађевинске фирме Енергогроуп.

Мање од годину дана касније, у септембру 2018, Девилла продаје некретнину Дахлановом сараднику Адаму Абомадалали, открива БИРН. Према Уговору о закупу који је држава претходно потписала са Дахланом, закуп је требало да траје до 2022, чиме би Србија зарадила око 380.000 евра.

Влада није одговорила на питање да ли се због продаје виле одрекла дела прихода.

У Републичкој дирекцији за имовину БИРН-у је речено да је управо Влада донела одлуку о оглашавању продаје виле.

– Продаја је резултирала буџетским приходом од 1.584.474,72 евра – наводи се у одговору Дирекције.

Абомадалала је потврдио да је купио вилу 27. септембра 2018. године.

– Купио сам је на своје име како бих био потпуно транспарентан. Није купљена за треће лице, нити у име трећег лица – рекао је Абомадалала.

Мохамед Дахлан и Дејан Бранковић, власник фирме која је првобитно купила вилу од државе, нису одговорили на питања у вези са продајом и међусобним односима.

Кључни играч Емирата за Балкан

Као његов специјални саветник, Мохамед Дахлан има наклоност Мохамеда бин Заједа, престолонаследника Уједињених Арапских Емирата, који је за многе најмоћнији човек у арапском свету.

Међутим, нема наклоност Турске. Анкара сматра да је Дахлан био умешан у неуспели пуч 2016. године и нуди новчану награду за његово хапшење у износу од 1.100.000 евра. Турске власти су од Интерпола затражиле и да га ухапсе, што је Интерпол на крају одбио, наводећи да Анкара тражи Дахлана из политичких разлога.

Дахлана, који је био шеф безбедности Палестинске народне самоуправе, многи су видели и као наследника Јасера Арафата. Након што је изгубио од садашњег председника Палестине, Махмуда Абаса, избачен је 2011. из странке Фатах, највеће фракције Палестинске ослободилачке организације, а потом је оптужен и за корупцију.

У марту 2014. Дахлан је осуђен на две године затвора, али се он у то време већ неколико година налазио у Емиратима. Дахлан је на Балкану присутан већ више од деценију.

У 2010. години Дахлан и његова жена добили су црногорско држављанство на основу „државног интереса“, што је најбржи и најдискретнији пут до држављанства за странце за које се сматра да могу бити значајни за земљу.

Званични документи до којих је дошао БИРН показују да се ово десило на предлог Мила Ђукановића, који га је у парламенту назвао „пријатељем“. Ђукановић је написао да је Дахлан заслужан за долазак краљевске породице у Црну Гору, као и за успостављене добре односе који су резултирали значајним инвестицијама.

Након тога, Дахланова пажња се преусмерила на Србију.

Дахлан је помогао да се успоставе нове дипломатске и економске везе између шеика Мохамеда бин Заједа ал Нахјана, и владе коју је водила Српска напредна странка.

Под напредњацима и њиховим лидером, председником Србије Александром Вучићем, Србија је са Емиратима склопила низ инвестиционих уговора у областима од пољопривреде, преко војне опреме до некретнина.

Многи споразуми између Србије и Емирата су због нетранспарентности и упитне користи за Србију наишли на критике организација цивилног друштва и опозиционих политичара.

Међу њима је и оснивање нове националне авио-компаније: Етихад Аирwаyс је 2013. купио 49 одсто ЈАТ-а, међутим, нова компанија Ер Србија се, упркос скупом ребрендирању и проширењу линија, и даље ослања на значајне субвенције из државне касе.

Највише критика, пак, изазвао је пројекат Београд на води. Дахлану, његовој супрузи и деци, нећаку и петорици најближих политичких сарадника, Србија је доделила држављанство у периоду између фебруара 2013. и јуна 2014. године, о чему је писао БИРН.

БИРН