БОСНА и Херцеговина последњих година постала је права туристичка мека за посетиоце из земаља Персијског залива, а највише из Емирата, Катара и Бахреина.

Већина их у БиХ жели да купи и некретнине и ту настаје проблем. Наиме, као физичке особе некретнине не могу купити, али рупе у закону брзо су се пронашле.

Сарајево, некадашњи симбол мултиетничности, данас доживљава арапску ренесансу и све је прилагођено његовим новим становницима, извештава ХРТ.

Наводи да Арапи у Сарајево прво долазе као туристи, а затим се враћају као озбиљни улагачи јер само путем властитих фирми могу куповати некретнине.

„Арапи су кренули овамо прво зато што је јефтино, али није то тај капитал, како људи мисле. Све су то мале фирме које се отварају овде“, каже Амјад Алрез, бивши градоначелник Старог Дамаска.

Има и оних који купују брда и ливаде, попут једне надомак Трнова где би усред ничега требало са никне туристички град у који ће фирма из Емирата уложити две милијарде евра. Мотиви оваквог улагања за сиромашну локалну заједницу нису пристојно питање.

Арапски туристи не бирају начин како доћи до некретнине, након Сарајева пажњу усмеравају и на средњу Босну.

„Отварање фирми и склапање фиктивних уговора више није у моди. Оно што је симптоматично, у задње време имам осећај да се склапају чак и фиктивни бракови како би се куповале некретнине”, каже Младен Мишурић Рамља, начелник општине Кисељак за ХРТ.

Иако немају ништа против улагања, страхови становника средње Босне од масовног доласка Арапа оправдани су.

У сарајевском кантону или емирату, како се у шали назива, отворена су врата за око 100.000 придошлица чијем је новцу, његову пореклу, али и намерама тешко је ући у траг.

Страни држављани отворили су досад 108 фирми, од којих 51 поседује некретнине, а 56 не послује на адресама на којима су пријављени.

Истраживањем, безбедносне службе дошле су до сазнања како део страних држављана долази у БиХ како би отворио фиктивне фирме с циљем куповине некретнина, али и остваривања других користи које су у одређеним случајевима противзаконите.

Сада се чека одговор меродавних пореских и полицијских служби, тврди ХРТ.