Састанак европског огранка “Трилатералне комисије” данас у Београду

БЕОГРАД – Tрилатерална комисија, коју често називају „светска влада у сенци”, отвара данас у Београду заседање свог европског огранка.

Тродневни скуп на који су позвани чланови светске економске и политичке елите биће затворен за јавност, што додатно распаљује машту знатижељних који желе да знају ко ће бити присутан и о чему ће бити речи на 38. заседању те организације, која ће се први пут окупити у Београду.

Жан-Клод Трише

На званичном сајту Трилатералне комисије нема информације о заседању у Београду, а према најавама из медија седницу ће отворити председник за Европу и бивши шеф Европске централне банке Жан-Клод Трише, док ће госте поздравити премијер Александар Вучић.

Председник српског огранка Трилатералне комисије Јован Ковачић навео је за Танјуг да очекује добру посећеност скупа на који су позвани чланови српске владе, као и регионални лидери, док је за предстојећи догађај рекао да ће то бити један од најозбиљнијих скупова од Титове сахране.

Говорећи за Танјуг о утицају Трилатералне комисије, председник организационог одбора скупа Тахир Хасановић, указао је да она већ четири деценије битно утиче на финансијске и економске токове света, јер у њој седе истакнути људи који имају могућност сагледавања развоја света.

Трилатералну комисију основали су у Њујорку 1973. године Дејвид Рокфелер и Збигњев Бжежински. Међу њеним члановима је више бивших светских лидера. Поред концентрисане политичке моћи, у сржи постојања ове организације је капитал, па су њој и представници Светске банке, Европске централне банке, Међународног монетарног фонда и већине великих светских банака, као и највећих мултинационалних компанија.

Иако се деловање Трилатералне комисије одувек било дискретно, оно је укључивало и медије, односно њихове директоре, под условом да ништа од онога што су чули не објављују ни као незванична сазнања.

„Било би немогуће да развијамо наш план за свет да смо били под лупом јавности током свих година”, рекао је својевремено Рокфелер.

Оно што је јавност ипак могла да сазна о „плану за свет” јесте да Трилатерала настоји да консолидује и контролише четири центра моћи: политички, монетарни, интелектуални и духовни, а у интересу стварања мирније и продуктивније светске заједнице.

Противници глобализације тврде да је истински циљ Комисије стварање светске економске моћи која ће бити надмоћнија од политичких влада држава које су укључене у рад организације. Иако нема доказа да је Трилатерала заиста моћнија од демократски изабраних влада и да њима управља, што су клони да тврде заговорници теорија завере, одсуство информација допринело је да се на ту организацију гледа подозриво.

Европска група Трилатералне комисије у почетку је обухватала државе чланице тадашње Европске економске заједнице. Како се та групација временом проширивала, чланство Трилатерале улазиле су нове чланице.

Србија је најмлађа чланица Трилатералне комисије. У чланству од прошле године и уз Норвешку је једина чланица Европске групе која није истовремено чланица ЕУ.

Танјуг, НСПМ