Ти језуити су вицкасти људи. Тако је папа Фрања лично позвао Језуитску кућу у Риму, а на телефон му се јавио портир.
– Добар дан, овде папа Фрања, представио се папа.
– Да, а овде је Наполеон, промрмљао је портир, не верујући да га је позвао папа лично. Три дана касније у посету Ватикану стигао је Томислав Николић.
– Добар дан, ја сам председник Србије, рекао је Томислав Николић.
– Да, а ја сам Наполеон, одговорио је папа, личност која верује у све што не види, али не верује баш у све што види.
Е сад, један од ова два разговора је аутентичан, али се не зна тачно који. Свеједно, посета Томислава Николића Ватикану јесте доказ да је председник Србије спреман да се рукује и са црним ђаволом, лично, ако је то за добробит наше земље и нашег народа.
Председник Тома, наиме, био је пре седам година рецензент књиге „Ватикан, главно сатанино гнездо“ (издавач Српска радикална странка, 2006). Други рецензент те занимљиве књиге био је извесни Вучић, који пре неки дан није био у Ватикану са Томом на руковању са црним ђаволом, пошто ових дана има друге обавезе, које, додуше, имају неке сличност са паклом, јербо свака висока пећ помало личи на пакао.
Наиме, у целој Србији, како јављају медији, нема стручњака који зна да упали високу пећ у Смедеревској железари. Али се претпоставља да то гарантовано зна Вучић. Због чега баш Вучић? Због зато што Вучић све зна. И већ можете замислити слику првог потпредседника у шорцу и атлетској мајици како са олимпијском бакљом трчи од Београда до Смедерева, стиже до Железаре, пали пећ, затим се пресвлачи у одело & кравату и наставља редовне активности. А РТС јавља: „Председник Србије данас је био у посети главном сатанином гнезду, а први потпредседник Владе свечано је потпалио пакао у Смедереву.“
– Како вам је то успело, питаће усхићени репортер првог потпредседника по окончању те ђавоље работе у Смедереву.
– Видите, цела операција је једноставна. Лагано принесте бакљу фитиљу и све иде само по себи. Обавили смо паклено добар посао, изјавиће јунак наших дана.
Са друге стране, очекује се да ће председник Тома своје утиске из Ватикана публиковати у дневничким белешкама под насловом „Један дан у ђавољој вароши“:
– По доласку у сатанино гнездо открио сам да ђаво уопште није црн. Ђаво је бео. Обучен је у белу балску хаљину, а на глави носи кече, што ме навело на размишљање да ли је ђаво заправо припадник албанске националне мањине, што би неваспитани радикали рекли – Шиптар. Иначе, ноћни живот у сатанином гнезду је ко у Ватикану. Много досадно, написаће у својим дневничким прибелешкама председник Тома.
Све ће бити под контролом док се папа Фрања не дочепа председникове рецензије са грандиозне промоције књига Војислава Шешеља 23. септембра 2006. у Новом Саду.
У тој рецензији капиталних дела „Ватикан главно сатанино гнездо“, „Римска курија вечито жедна српске крви“, „Понтифекс максимус сатанистичке цркве Јова Павле Други“ и „Антихристов намесник злочиначки римски папа Бенедикт Шеснаести“, председник Тома је тада истакао: „На свакој страници је документ који говори да сва зла која се чине српском народу потичу од Римске курије… Мозак читаве операције за уништавање српског народа је Римокатоличка црква… Како Ватикан може да буде држава на неколико хектара земље, са неколико стотина становника. Коме је потребна та држава?“ – истакао је председник Тома у свом претходном животу, пре седам година.
После свега остаје само једно питање – зашто Дане комедије у Јагодини отвара министар културе, а не Тома и Вучић?
Драгољуб Петровић
Данас
