Савамала и Исламска држава

Током уобичајеног монолога на конференцији за штампу 11. маја, Вучић је свако интересовање за „случај Савамала“ оцењивао као настојање опозиције да овом темом забашури неуспех на изборима.

Међутим, „случај Савамале“ озбиљно је компромитовао власт. Тридесетак наоружаних људи у фантомкама држало је, током два сата, део Београда под окупацијом: присутни су затварани, легитимисани и удаљавани. Грађани су звали полицију, али она није реаговала. За то време булдожер је рушио куће.

Три недеље после тог догађаја полиција и даље не објављује име ни једног од тридесетак људи који су оружјем, или булдожерима, привремено успоставили паралелну власт у Београду.

Заправо, структурално посматрано, та два сата још увек некажњене окупације дела Београда исто је што и привремена успостава Исламске државе на некој територији. Официјелна држава показала се немоћном да сузбије оружану узурпацију дела своје земље. После тога само је питање када ће се, и у којој размери, та окупација поновити. Једино је упитно шта ће бити следећи циљ наоружаних узурпатора – рушење кућа, или, можда, „жетва“ органа неке популације?

И премијер је свестан непријатности целе ситуације. Ако он као координатор свих служби безбедности и нови/стари премијер не може да објави ко су били тридесетак наоружаних људи и чији су били булдожери – шта онда може?

Зато Вучић и покушава да ову аферу забашури контраоптужбама као што су: „зна се ко је, после 5. октобра, радио са фантомкама“, итд. Али, за то што је некада било треба да одговара тадашња власт, а за то што се сада догађа мора да одговара садашња. А управо је Александар Вучић на њеном врху.

Готово цела опозиција оптужује актуелну градску управу да стоји иза двосатне окупације Савамале. Вавилонска кула Београд на води тражи своје жртве. Очигледно је да некоме, веома заинтересованом, станари из Херцеговачке улице нису били велика жртва за тако „узвишени“ циљ.

Међутим, чак и Војислав Шешељ, који је, током постизборне „страсне седмице“ показао примерену лојалност премијеру, сада тврди „да је управо градски менаџер Горан Весић онај `кретен` што је организовао рушење објеката у Савамали“.

Сатерани у теснац, напредњачки пропагандисти пустили су контра-спин. Тако је Владимир Ђукановићобјавио да „у овом случају, имамо бар два заинтересована (анти-Вучићевска) субјекта; први је тајкунски лоби, коме смета изградња пројекта `Београд на води` и који све чини да га стопира, јер га финансијски директно погађа; други је страни фактор, који на овај начин производи дестабилизацију земље; а циљ је исти – подривање Вучића“.

Није, међутим, јасно зашто Вучић онда не похапси починитеље и не покаже јавности, на овом примеру, заверу „тајкуна“ и „странаца“? Чак и ако је неко из средњег ешалона СНС наредио ноћно рушење, Вучић би морао да демонстрира одлучност према „мангупима у сопственим редовима“, како би задржао ореол одлучног и поштеног политичара.

Јер, без раскринкавања маскираних насилника, а имајући у виду нереде и туче који су пратили многе локалне изборе по Србији (за шта је опозиција оптуживала напредњачке мобилне тимове), није неоправдана бојазан да се иза вајног проевропског програма СНС заправо крије и овакво – насилно и примитивно лице те странке.

Но уместо да власт истера ову аферу на чистац, она упорно настоји да је забашури и преда забораву. Симптоматично је држање „јавног сервиса“, РТС. Он је о протесту више хиљада грађана Београда због „окупације под фантомкама“ известио тек у 22,5. минуту Дневника 11. маја, са следеће две реченице:

„Вечерас су се поједини грађани окупили испред Скупштине Београда на протесту `Маске су пале` са захтевом да оставке поднесу градоначелник Београда, председник скупштине Београда и начелник Комуналне полиције, због рушења објеката у Савамали. Присуствују и представници опозиционих странака и јавне личности“.

И то је све! У РТС-у, баш као што је било и деведесетих, изгледа да мисле да се оно што „јавни сервис“ прећути или минимализује није догодило, или да ће једноставно нестати из стварности.

Међутим, питање о „окупацији под фантомкама“ непрестано ће се враћати власти, све док се на њега прописно не одговори. Уместо да прете фотографисањем учесника протеста – што је очигледан вид притиска, посебно на оне који раде у државној служби – као и уместо мобилизације знатног броја припадника полиције у цивилу (или БИА?), који су учеснике протеста непрекидно сликали мобилним телефонима, за власт би боље било да нађу кривца (или „кривца“) и тако сперу љагу са себе.

„Савамала“ је важан лакмус правне државе и демократске власти. Нажалост, тај лакмус за сада више показује одсуство одговорности овдашње власти, него њену приврженост владавини права и демократији.

Слободан Антонић, Фонд стратешке културе