Савез радио-аматера Србије се бори за опстанак!

КАКО јављају радио-аматери… Ово је била једна од реченица којом су започињале готово све вести током 78 дана НАТО бомбардовања наше земље. Организовани у десетак локалних и регионалних “Радио-мрежа за опасност”, радио-аматери Србије су тих страшних дана својој управној станици слали десетине хиљада информација са терена, које су много користиле, пре свега, службама спасавања и цивилној заштити.

Осим тога, верује се да су за то време послали и више од 30.000 хуманитарних порука успостављајући везе између растављених чланова многобројних породица, нарочито оних са Косова и Метохије. За све што су у данима агресије учинили за државу и народ, по окончању рата били су међу 30 организација одликованих Орденом заслуга за народ.

Желећи да јавност подсетимо на њихов немерљив допринос, али и да сазнамо како се припремају за предстојећи јубилеј (девет деценија радио-аматеризма у Србији), посетили смо Радио-клуб “Нови Београд”, центар у који су се, тих ратних дана, “сливале” све информације српских радио-аматера.

– Немамо, нажалост, са чим да вам се похвалимо пошто се последњих година, као и већина радио-клубова у Србији, боримо за опстанак – кажу, за “Новости”, Синиша Радуловић, заменик председника Савеза радио-аматера Србије и Зоран Вукелић, председник новобеоградског клуба. – Шансу да опстану имају само клубови чију важност је препознала локална самоуправа, а они су малобројни. Више пута смо конкурисали за добијање средстава, али смо сваки пут одбијени. Зашто – не знамо!

Подсећају и да у Агенцији за привредне регистре има око 80 клубова, да Републички савез има око 900 чланова, али пошто сви радио-аматери не морају да буду чланови Савеза, процењује се да их широм земље, са лиценцом има још пет пута више.

– Колико можемо да помогнемо показали смо не само током НАТО агресије, него и за време великих пожара, поплава, снежних невремена и других елементарних непогода. Зато желимо да са државом имамо партнерски однос. Све земље у окружењу су, као и већина држава у свету, своје радио-аматере прикључили штабовима за ванредне ситуације. Само Србија то није урадила иако имамо знање, опрему, инфраструктуру и лиценце Републичке агенције за телекомуникације, а и по закону смо удружење од посебног интереса за државу – објашњавају Жика Петровић и Драгица Ивановић и наглашавају да, захваљујући труду и залагању појединаца, Србија као ниједна земља у региону има мрежу репетитора по високим брдскопланинским тачкама.

Питају се наши саговорници и зашто их држава, када је реч о закупу просторија, третира као пословну компанију када се јасно зна да знање не могу и не смеју да “продају” на тржишту. С друге стране, јасно је и да ако откажу савремене брзе комуникације, радио-аматери могу да раде, јер њихов простор радио-таласа нико не може да прекине, осим да омета, али и за то има лека.

-Радио-аматери су врсни познаваоци електронике и технике, ентузијасти и практичари, ненадмашни импровизатори, обучени и оспособљени да радио-везе успоставе и у најтежим условима. Ако све везе “пукну”, у стању смо да за пренос и одбијање таласа искористимо чак и површину Месеца или поларну светлост, као и своје “кутије” на вештачким сателитима – тврде наши саговорници и подсећају и да се у време агресије, од појединих чланова руководства НАТО могло чути да им “није проблем да уништавају српску телекомуникациону технику, али да радио-аматерима не могу ништа”.

Новости