“Није ме изненадило то што је Србија рангирана међу десет ‘најбеднијих економија’ иако су изабрани мало необични параметри којима се то мери”, каже за Данас Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.
- Од кризе 2008. стопа привредног раста у Србији није показала ништа осим чињенице да је то циклично кретање које не води никуд. Ми смо тек 2016. били на нивоу из 2008. мерено апсолутним износом БДП-а, што значи да је осам година изгубљено. Иако последњих година имамо нешто значајније стопе раста, оне нам због деструкција са којима се носимо од 90-их, не обезбеђују веће померање из круга неразвијених земаља – објашњава Савић.
- Партократска држава је међу кључним елементима. Kада бисмо имали на власти људе који се баве тиме да институције функционишу, да професионално раде инспекције, полиција, судови, тужилаштва, онда би ствари дошле на своје место. То показују многе земље у свету, можда је најбољи пример Сингапур, који је успео да строгим законима и високим казнама за сваку врсту криминала па и за корупцију, изгради високо развијено друштво. Међутим, у партократској држави људи долазе на неке важне позиције, а да осим припадности партији, ничим другим то нису заслужили – истиче он.
Савић наводи да ни страни капитал није успео да промени пословни амбијент.
- Постоји неколико врста инвеститора који долазе из света. Једни долазе због ниске цене радне снаге. Такви инвеститори иза себе обично имају државу, за њих је амбијент унапред припремљен јер запошљавају већи број радника, и за то добијају огромне субвенције. Постоји и категорија других, који се јако добро уклапају у привредни амбијент Србије и немају потребу да ишта промене – каже он.
- Наши домаћи бизнисмени очекују да их држава ослободи највећег дела пореза и доприноса, јер им је то велико оптерећење, а да они заузврат можда запосле неког новог човека. Нису расположени да пуне буџет, али очекују да им држава ишколује врхунског економисту, лекара, да им обезбеди инфраструктуру. То нигде у свету нема. Имамо бизнисмене који не разумеју да би морали нешто да уложе ако желе нешто да добију – закључује професор Љубодраг Савић.
Данас.рс
Uvaženi profesore Savić, vi kažete da smo izgubili osam godina, možda vi, a većina građana i građanki izgubili su ceo život jer je Srbija rangirana među deset „najbednijih ekonomija“ u svetu. Uzroci su višestruku: četiri godine otimane su penzije i plate, iz zemlje su iznešene 150 milijarde evra, stopa zapošljenih raste, ne zaslugom politike, već emigracijom veliki broj građana 36 hiljade godišnje, jedna od najstarijih nacija sa 43,1 godina prosečne starosti Srbija je među tri evropske države sa najvremešnijim žiteljima. Naše prosečne plate su najniže u Evropi, osim ako ne kažu vlasti. Prosečna neto plata u Srbiji za februar 2019. je 52.426 dinara (443,35evra) i prosečni iznos penzionog čeka u 2019. 26.327 dinara (223 evra). Deseta beda po redu, i za nas, nije tako loša?