После мог текста објављеног у једном дневном листу, а који су пренели и други медији “Ко је газда електронских медија у Србији” имао сам пуно позива са разних страна.
Блиски пријатељи су ме саветовали да се више не замерам СББ-у, неки су ми говорили да беспотребно губим време и енергију, али су били у већини они који су ми предлагали да не одустајем јер смо и Сос канал и ја већ довољно платили цену што смо се „качили“ са овим моћницима и да би сада било кукавички и лицемерно да ућутим.
Након тога, позван сам и на састанак Радне групе за израду медијске стратегије како бих им детаљније образложио своје ставове изнете у том тексту.
Говорио сам о непоштовању закона од стране РЕМ-а, који годинама уназад не санкционише операторе који у својим мрежама реемитују програме прекограничних канала са накнадно убаченим рекламама домаћих оглашивача, што два наша Закона – о електонским медијма и о оглашавању – стриктно забрањују.
Упозорио сам да се на тај начин легализује сива економија, да се држави наноси огромна штета, а да је то један од главних разлога пропадања домаћих електонских медија.
Новац намењен за маркетинг и оглашавање на локалним медијима, који су најгледанији и најзначајнији за информисање градјајана у локалним срединама, одлази на стране канале чија седишта су у иностранству, а у Србији нису порески обвезници, нису уписани у регистар јавних гласила и немају обавезу да поштују ни један српски закон и своје рекламе емитују на црно избегавајући тако да држави плаћају порез и све друге дажбине.
Међутим, забринајавајуће је да је представница РЕМ-а и на том састанку тврдила да регулатор ради све по закону и да нема сазнања да се на прекограничним каналима прекида изворни програм, односно прекида ток сигнала, накнадним убацивањем реклама на српском језику.
Такође, у РЕМ-у тврде да Спорт клуб свој програм емитује из Луксембурга, упркос чињеници да су сви гледаоци сведоци да се програм емитује из студија у Београду, иако Спорт клуб нема дозволу РЕМ-а, што је услов да би могао да легално емитује свој тв програм…
У мејл преписци, после састанка, са више чланова радне групе добио сам иста уверавања да је ово политичко питање и да ће се одлука о томе да ли ће се удовољити моћном СББ-у (ККР и Јунајтед група) и да ли ће медијски закони бити по њиховој вољи донети на неком другом месту, а не на Радној групи у шта сам склон да верујем.
Упркос чињеници да се држава поткрада до сада нико није имао снаге да се супростави тој хајдучији моћне америчке компаније и што је још важније нико због тога није сносио никакве консеквенце,а законе крше кабловски оператори, домаћи оглашивачи и маркетиншка агенција у власништву Јунајтед групе – Цас медиа, која незакотито продаје рекламни простор на тв каналима који су ван правног система Србије…
Као члан Радне групе НКЕУ за поглавље 10 од релевантних институција тражио сам да ми одговоре да ли имају информације о грубом кршењу медијских закона имајући виду да је ЕК у својим извештајима у више наврата указивала на проблеме са реемитовањем програма страних канала у Србији и накнадним убацивањем српских реклама у изворне садржаје.
Из кабинета премијерке Брнабић добио сам одговор да ће „надлежно министарство предузети неопходне радње како би се утврдила чињенична ситуација и предузели даљи кораци“, шеф Мисије ЕУ није ме удостојио ни протоколарног одговора, као ни министарка за европске интергације госпођа Јоксимовић, а из ОЕБС-а стигло ми је писмо у којем хвале моје напоре за поштовање закона и кажу да ће о томе обавестити радну групу.
На радној групи је озбиљан задатак. Колику ће они имати слободу у одлучивању, ко ће све лобирати и ургирати за свој интересе показаће време.
Волео бих да стратегија буде документ који ће вратити достојанство новинарској професији, где ће закони важити исто за све. Закон о приватизацији медија и садашњи медијски закони су ионако посрнуле домаће, пре свега локане и регионале телевизије, буквално довели до просјачког штапа, а хиљаде вредних и часних људи оставили на улици.
Из досадашњег искуства и свих сазнања која имам нисам велики оптимиста. Посебно ми смета што убудуће утакмице репрезентације Србије нећу моћи да гледам на јавном сервису за који, као и ви, плаћам редовно претплату, већ на каналима Спорт клуба. Ако је за утеху иста судбина чека и љубитеље фудбала и у свим бившим државама.
А тамо где је фудбал, ту је и велики новац. А ко има новац, сматра да треба да има и законе по својој мери.
Мислите ли да ће ККР или Јунајтед група лако препустити овај бизнис неком другом?
Неће. А зашто би? Па они могу све. Они владају медијском сценом у Србији и они одређују судбину електронским медијима у нашој земљи.
Драгиша Ковачевић
www.цензоловка.рс
Пресс центар УНС
фото: Н1
