Током Погрома 17. – 19. марта 2004. године са Косова и Метохије је прогнано 4012 Срба. Већина њих побегла како би се спасила пред таласом албанског насиља али тамо где Албанци нису смели да нападну, за њих је прогон спровела УНМИК полиција.
На јужном ободу Косовске Митровице смештено је село Свињаре, једно је од оних која су највише страдала током мартовског погрома.Концентрација Сба у њему је била прилично велика па Албанци нису смели да се упусте у самостално протеривање јер би наишли на јак отпор а то је оно што су одувек избегавали. Уместо њих за то је учинила Међународна заједница у лику УНМИК полиције, КФОР-а и других званичних мисија за “успостављање мира”.
Давид Анђелковић, прогнани Србин из Свињара, за КМ новине говори о овом прогону и како је све текло тих дана. Његова лична драма само је једна од многих које су се одвијале у време организованог шиптарског насиља подстакнутог лажним оптужбама против Срба. У њему је синхонизовано учествовало преко 50 хиљада Албанаца.
Сведочење Анђелковића је веома драгоцено јер разобличава лажне наводе о томе да Међународна заједница није била сособна да нешто учини. Била је и учинила је. Организованим превозом је све Србе повула из овог села након чега су Албанци упали и тако празно ело почели да пљачкају и пале српску имовину.
Како је даље текао поушај повратка и шта данас прогнани Срби мисле о томе, послушајте у овом видео – документу.
