Смањење плата у јавном сектору и дела пензија послало је у заборав солидарни порез, претходну меру којом је Влада покушала да смањи минус у буџету. Девет месеци после амбициозног увођења, солидарни порез је морао бити замењен оштријом мером.
Уведен је као једна од шест мера да би се спречио банкрот земље. У солидарни порез на плате веће од 60.000 динара полагане су велике наде.
“Ми смо мислили да је ово један праведан начин кад смо се сусрели са алтернативом, да свима смањимо плате – да просто у року, док не будемо реформисали државну администрацију и јавни сектор, да можемо да осигурамо да ћемо опстати”, рекао је пре годину дана сада бивши министар финансија Лазар Крстић.
А онда нам за трајни опстанак ни то није било довољно. Од очекиване уштеде од 150 милиона евра годишње, за првих девет месеци ове године дошло се до броја од око 65 милиона евра наплаћених солидарним порезом.
За оне који су од самог почетка упозоравали да солидарни порез није довољан, резултат није неочекиван.
“Он је био ограничена мера и управо је циљао да искључи сиромашнији део популације, а онда да прогресивно обухвати нешто имућнији део. Међутим, то се показало као слаба мера”, објашњава председник Фискалног савета Павле Петровић.
Годину дана касније, стигла је знатно јача мера која погађа већи број људи. Ипак, постоји сценарио по коме би и постојеће смањење плата у јавном сектору и дела пензија могло да доживи судбину солидарног пореза.
“Ни ово неће бити довољно ако се не уреде јавна предузећа и губици који ту настају. Ако се не смањи запосленост у јавном сектору у наредне три године, а трећи блок је да се смањи обухват сиве економије. Тек то све заједно може да да величину уштеде која је нама неопходна”, истиче Петровић.
Министар финансија тврди да има лични план како да до тога не дође – распоредити терет на четири стуба.
“Стари приступ је био да се много више ради на страни расхода, а да се скоро ништа не ради на страни уклањања структурних проблема из прошлости – стара предузећа у реструктурирању, побољшање функционисања јавних предузећа, где се огромни ресурси губе или се пропушта могућност да друштво оствари добит. И четврти стуб – то је побољшање приходне стране”, наводи Вујовић.
Министар финансија закључује да успех његовог програма гарантује и чињеница да је велики број људи обухваћен малим смањењем.
РТС
Znate li kako se obračunava novo smanjenje plate od 10%? Plata se obračuna u punom iznosu, zatim se 90% tog iznosa uplati zaposlenom, a 10% se uplati na poseban budžetski račun. Šta je posledica? Radnicima se isplaćuje 10% manje. Zavna preduzeća čiji je osnivač grad ili opština finansiraju ta preduzeća, a država im uzima 10% od plate. Kako će se to odraziti na građane? Tako što će javna preduzeća podići cene usluga i na taj način nadomestiti tih 10% Ko na kraju plaća taj porez od 10%? Pa svi mi kroz vodu, održavanje , sahranjivanje, grejanje…..
Znate li kako se obračunava novo smanjenje plate od 10%? Plata se obračuna u punom iznosu, zatim se 90% tog iznosa uplati zaposlenom, a 10% se uplati na poseban budžetski račun. Šta je posledica? Radnicima se isplaćuje 10% manje. Zavna preduzeća čiji je osnivač grad ili opština finansiraju ta preduzeća, a država im uzima 10% od plate. Kako će se to odraziti na građane? Tako što će javna preduzeća podići cene usluga i na taj način nadomestiti tih 10% Ko na kraju plaća taj porez od 10%? Pa svi mi kroz vodu, održavanje , sahranjivanje, grejanje…..
solidarni porez otisao na povecanje plata politicarima..
solidarni porez otisao na povecanje plata politicarima..
ovo je otvorena pljacka
http://web-tribune.com/u_fokusu/totalna-rasprodaja-ministar-vujovic-u-razgovorima-sa-mmf-o-prodaji-12-strateskih-javnih-preduzeca
http://www.srbijadanas.net/na-63-000-savetnika-vucicev-autisticni-rezim-godisnje-potrosi-700-miliona-evra/
http://www.srbijadanas.net/po-ekonomiji-smo-ubedljivo-najgori-u-evropi-rame-uz-rame-sa-albanijom/
Predlog Fiskalnog saveta da se uvede tzv. solidarni porez na plate zaposlenih u javnom sektoru predstavlja progresivni porez na zarade i penzije. Svi zaposleni već plaćaju porez od 12% na iznos preko 11.000 dinara. Po ovom predlogu, zaposleni u javnom sektoru bi, pored toga, kada se pređe granica od 40.000 dinara, na ostatak morali da plaćaju dodatnih 10%.
Ovaj specifičan slučaj po kome oni koji rade u javnom sektoru treba da plate veći porez od onih koji radu u privatnom ukazuje na dublje značenje progresivnog oporezivanja. Naime, postojeći porez može da se sagleda iz jednog drugog ugla. Kako je poznato, zaposleni u javnom sektoru, za razliku zaposlenih u privatnom sektoru, imaju manje rizično, odn. bezbednije radno mesto. Solidarni porez bi otuda mogao da se razume kao premija za bezbedno radno mesto čiji ekvivalent ne postoji u privatnom sekoru. (Predlog bi dakle donekle ublažio nenormalnu situaciju po kojoj je prosečna zarada u javnom sektoru 30% u Srbiji viša od prosečne zarade u privatnom sektoru.)
Ali to je zapravo opšta karakteristika progresivnog oporezivanja, a ne samo ove specifične varijante. Zbog čega je pravedno da neko ko zarađuje više plaća viši porez i proporcionalno i apsolutno? Zar nije dovoljno što boljestojeći plaća apsolutno više kada se primeni proporcionalna poreska stopa (flat tax rate) po kojoj svi plaćaju isti procenat na različite zarade, kapitalnu dobit ili nekretnine? Recimo, ako je poreska stopa 10%, onaj ko zarađuje 1.000 evra platiće apsolutno veći iznos poreza u odnosu na onog ko zarađuje 300 evra. (Prvi plaća 100 evra; drugi 30.) Već to bi trebalo da bude pravično.
Međutim, proporcionalni porez podrazumeva da je rizik od gubitka svojine, zarade ili radnog mesta srazmerno jednak za svakog pojedinca. A to je netačno. Drugim rečima, ako A zarađuje x, a B zarađuje 10x, B mora da plati i apsolutno i proporcionalno viši porez, jer je ulog koji mu obezbeđuje javni poredak (koji se finansira porezima) deset puta viši od uloga koji ima A.
Pretpostavite da poredak propadne (nema sudova, policije i vojske), te da svačija svojina može lako da postane predmet pljačke jačeg i organizovanijeg. Ako A poseduje stan od 45 kvadrata i zarađuje 400 evra mesečno, njegov gubitak (koji može da nastane usled odsustva poretka) je i proporcionalno i apsolutno manji od gubitka B koji poseduje tri vile i zarađuje 10.000 evra mesečno. Ako poredak propadne, investicione i životne mogućnosti koje gubi B su apsolutno i proporcionalno veće od mogućnosti koje gubi A. Otuda dolazi da je pravično da za održavanja poretka B plati više i apsolutno i proporcionalno od A.
Slično je sa solidarnim porezom za zaposlene u javnom sektoru. Uporedite A, koji radi u privatnom sektoru, i B koji radi u javnom sektoru. Zamislie da oni imaju iste plate. Zašto B treba da plati solidarni porez? Zato što je njegovo radno mesto manje rizično (teže se gubi). Nasuprot tome, radno mesto na kome radi B je rizičnije (lakše se gubi). Solidarni porez zapravo nije ništa drugo do premija na taj mali rizik. B mora da plati više za poredak koji mu to radno mesto garantuje, kako proporcionalno, tako i apsolutno.
[Razume se, ovo nije jedini argument u korist progresivnog oporezivanja. Vidi povezane blogove o drugim argumentima ovde, ovde i ovde.]
Солидарни порез је био пробни балон. После пуштања балона, добили су потврду да могу да раде шта хоће. И раде шта хоће.
Солидарни порез је био пробни балон. После пуштања балона, добили су потврду да могу да раде шта хоће. И раде шта хоће.