ВЕЛИКИ споменик Михаилу Калашњикову, творцу аутоматске пушке која носи његово име, откривен је данас у Москви.
Представљен је како, уздигнуте главе, стоји са својим „калашњиковом“ у рукама.
Споменик оцу открила је кћерка Михаила Калашњикова – Јелена Калашњикова.
Министар културе РФ – Владимир Медински – приликом откривања споменика је нагласио:
Кћеркин дуг великом оцу – Јелена Калашњикова
„Михаил Калашњиков је у себи спојио најбоље црте својствене Русима, а његов чувени аутомат је својеврсни руски културни бренд. Калашњиков је у одређеној мери Кулибин XX века. Био је необично природно надарен, са организационим талентом, али једноставан и поштен. Захваљујући свему томе, успео је да створи цео низ оружја која су бранила Отаџбину. Није случајно што се неколико његових оружја налазе у Оружејној палати, заједно са најбољим моделима руског наоружања“.
Споменик је урадио вајар Салават Шћербаков, а постављен је на укрштању московских улица Садоваја-Каретнаја и Долгопрудовска.
Висок је 7,5 метара. У целу композицију уграђени су и глобус и лик Георгија Победоносца (Светог Ђорђа) који симболише победу добра над злом.
Споменик је подигнут на иницијативу Руског војно-историјског друштва.
Калашњиков је умро 2013. у 95. години у месту Ижевску, једном од великих центара руске војне индустрије. У њему је и живео.
Процењује се да широм света има 100 милиона аутомата Ак-47.
Михаил Калашњиков је свој непревазиђени аутомат направио 1947. године и омиљено је оружје многих војски у свету.
Факти
На интернету је у току кампања да се заслуге за конструкцију аутоматске пушке АК 47 припишу искључиво Хугу Шмајсеру који је живео и радио у Ижевску од 1945 до 1951 а коме је Михајло Калашников био најближи сарадник. Верујем да је чувени АК 47 донекле њихов заједнички рад али каснија усавршавања тј АКМ АБАКАН итд а поготову пушкомитраљез ПК , ПКТ које је Калашников од молбе из генералштаба до пробе на полигону реализовао за само месец дана заиста доказују да је био вансеријски конструктор па макар и као сарадник и ученик чувеног Хуга Шмајсера у младости .Свако мора у животу да прође ту фазу а он је имао срећу да је прође уз највећег. Уз Хуга Шмајсера што нимало не умањује његово дело што је као пензионер и доказао чувеним ПК који је и код нас у наоружању и производи се и дан данас у Застави.