Небојша др Стефановић још једном је оправдао надимак који га краси. У налету страсти, гостујући на Пинку, док је износио серију оптужби против Александра Родића детаљно је описао себе и своју породицу.
– Александар Родић је од 2002. до 2015. чак 43 привредна субјекта регистровао на себе и чланове своје породице. Кад једна фирма мора да плати порез или из било ког другог разлога мора да плати дажбине држави, он је пререгиструје, промени име и настави издавање дневног листа „Курир“, што је било потпуно супротно закону – изјавио је др Стефановић.
Треба му веровати, мало ко се боље од њега разуме у ту врсту превара. На исти начин је Александар Вучић, злоупотребивши троје Стефановића, неколико година спроводио преварне радње у свом дневном листу „Правда“. Већински сувласник издавачког предузећа „Правда Прес“ био је Немања Стефановић, брат Небојше из Београда. Осим што је позајмио своје име, Немања ни на какав начин није учествовао у раду издавачке куће и њених новина. Послом су управљали браћа Вучић и свемоћни кум Никола Петровић. Радили су то на исти начин на који сада господаре Србијом. „Правда“ је завршила у стечају, а ни Србија неће боље проћи.
Прве две године Вучићеве новине су пословале позитивно. Добар тираж и солидан приход од маркетинга створили су добит, коју су власници проћердали на бесмислене наградне игре и сличне егзибиције с катастрофалним последицама. Током 2009, кад су проблеми набујали, Вучић је смислио одличан модел за уштеду – престао је да запосленима исплаћује плату и да плаћа Штампарију „Борба“. Неки уредници и новинари су потражили боље редакције, док су други покушали да се штрајковима изборе за зарађене плате. „Борба“ је блокирала рачун „Правда Преса“ и поднела тужбу за одштету од 60 милиона динара.
– Нека туже, никад неће добити те паре. Сами су криви. Кад су видели да не плаћамо рачуне, што нису престали да штампају новине? Нисам их ја терао да нас толико трпе. Сузе ми теку низ леђа због њихових проблема – мудро је проценио Вучић.
Уместо да плати дугове, применио је исто решење за које сад оптужује Родића. У сарадњи са Душком Вуксановићем, оперативцем у служби Станка Суботића Цанета и актуелним контролором „Информера“, основао је ново предузеће „Правда Пласман“. Вуксановић је имао 40 одсто, а Ана Стефановић, супруга др Слине, 60 одсто власништа у новој фирми. Истовремено, Вучић је Ану поставио за директора „Правда Преса“.
Пошто је рачун „Правда Преса“ био у блокади, приход од продаје и огласа уплаћиван је на рачун „Правда Пласмана“. У преварне радње Вучић је увукао своје лажне политичке противнике и праве логистичке и финансијске спонзоре Миодрага Ракића и Драгана Ђиласа. Иако су знали да врше кривично дело, Град Београд и „Телеком“ су „Правда Пласману“ плаћали рекламе које су објављиване у новинама чији је издавач „Правда Прес“. Поред свега, Цанетов мултимедијални преварант Вуксановић направио је парамаркетиншко одељење „Правдасхоп“, које је, мимо закона, у „Правди“ објављивало свој огласник. У преварним радњама учествовала је и адвокатица Снежана Ракочевић, тада правни заступник „Правде“, а данас представник напредњачког картела у Републичкој изборној комисији.
Преваре Вучићевог клана никада нису кажњене. „Правда“ се угасила сама од себе, а њени званични и незванични власници преузели су власт у држави. У складу са својим карактером, бахато оптужују своје медијске и политичке противнике за иста кривична дела која су и сами извршили. Није нека утеха, али остаје нада да ће се кад-тад неко сетити да и њих, као што су се они сада сетили Родића, позове на одговорност.
ПС
Небојша др Стефановић је у истом интервјуу на Пинку осуо дрвље и камење на Мирослава Мишковића, оптужујући га да пружа финансијску подршку Родићу. Управо због тога треба проверити информације које тврде да је Мишковић по Вучићевом налогу платио дуг „Правде“ према Штампарији „Борба“.
