Наравно, иза маске “људских права” лежи цинична потреба Немачке за младом, јефтином, и необразованом увезном радном снагом за потребе непрекидног привредног раста Немачле, али, велика већина заговорника идеје “људских права” присталица у земљи није свесна овог скривеног циља и искрено верује у незваничну (мада институционализовану) идеологију своје земље. С друге стране, све више грађана се буди из овог сна којга је наметнула држава и излази у знак протеста против власти, док поједине опозиционе снаге нажалост имају фашистичке и расистичке корене.
Фото: АПСве у свему, чини се да је “избеглица” криза изузетно успешно остварила сценарио дестабилизације ЕУ изнутра, чији је крајњи циљ да су сада скоро сви најјачи политички актери на континенту подложни претњама обојене револуције. Над Европом сада виси Дамоклов мач неконтролисаног насиља између грађана и државе, који треба да уплаши најважније доносиоце одлука у Европи (Ангела Меркел као главну међу њима) и да их остави у подређености од САД.
Сексуални тероризам
Дивљаштво које се догодио у Келну у новогодишњој ноћи може се описати као ништа мање него сексуални тероризам. Ова кованица може бити шокантна за оне који је први пут прочитају, али је она заправо једини начин да се прецизно прикаже и сам догађај и његови скривени мотиви. Тероризам увек има за циљ да се мета толико уплаши да је спремна да испуни било који захтев агресора, а уместо убијања у овом случају је коришћено безобзирно сексуално злостављање.Медији су на крају објавили да је у сексуланим нападима у Келну учествовало више од хиљаду тинејџера и младих људи са Блиског истока и Северне Африке Иако се и за њих користи назив “избеглица”, ниједном истинском избеглици никада не би пало на памет да на овакав начин злоупотреби гостопримство домаћина који ради све што може да ми помогне да започне нови живот.
Само би појединци који су у Немачку стигли због похлепе или идеолошких циљева би могли да помисле да почине овакав злочин. Верски фанатици желе да од Европе направе ново бојно поље, а параван “избеглице” и уједно и жртве је савршена прилика да се увуку на континент и користе необуздане европске принципе политичке коректности како би успели да створе шеријатске зоне у земљама домаћинима. Таква вехабијска гнезда би се потом користила да се створе додатне радикалне снаге и служила као одскочна даску за покретање даљих терористичких напада (било да су насилних или сексуалних) у циљу проширења домета њихових “урбаних калифата”. У основи, они планирају пресађивање своје тактике из “Арапског пролећа” у Европу, са свим пратећим крвопролићем и дестабилизацијом
Да се вратимо на догађаје у стравичној новогодишњој ноћи, мора се нагласила да перверзни починиоци нису представници истинског ислама, већ наказног вехабијског тумачења. Они милитантно спроводе своју идеологију и очигледно је да њихово похотно понашање симболично показује њихову снагу пораженом популацијом. Историјски гледано, освајачи су после освајања или колонизације предузимали сексуалне нападе, а док је сувише рано да се каже да је Европа потпуно поражена од вехабија џихадиста, очигледно је да они већ “славе своју победу. Европски ЕнаблерсНиједан од сексуалних злочина који су се десили у Келну не би били могући да није било хипер либерално-прогресивне политике индоктриниране европске елите.
Локални грађани нису криви, а камоли саме жртве, али много кривице почива на рукама полицајаца, који су били присутни на том месту а нису урадили ништа. Кукавички се повући и пасивно посматрати сексуални тероризам, наводно због тога што није било довољно полицајаца, упркос заклетви, многе од њих чини саучесницима запањујућег дивљаштва.Гледајући из друге перспективе, замисливо да су можда добили наређење да се повуку. Кад влада третира све “избеглице” као грађане прве класе у “Новој (пост-модерној) Немачкој” и даје овој групи социјалних бенефиција без предуслова, полиција и њени шефови могу имати осећај да би предузимање било какве одлучне и потенцијално насилне акције против њих (без обзира колико оправдан и ограничена) могло створити катастрофалну слику у јавности и аутоматски их коштати каријере.
Осим тога, врло је вероватно да они буквално нису веровали својим очима шта су видели, нити би њихови су њихови надређени могли да замисле да се то дешава у њиховој либерално-прогресивној држави “људских права”.Међутим, да је неприпремљена и потпуно неискусна немачка полиција храбро покушала да стави тачку на хаос, вероватно би се сексуални тероризам и иживљавањање претворили у урбани терористички устанак, што би резултирало масовним жртвама, како на страни “избеглица” како на на страни полиције. Да се то десило, медији би би били пуни оптужби за претерану реакцију “расистичке и фашистичке полиције” против “невиних” избеглице
Фото: РојтерсМастер планЕвропа се заиста увалила у замку, а САД врло добро знају да њена идеологија за то пружа предиспозиције. Неселективан приступ “дошао један, долазе сви” и привилегије су намамили на стотине хиљада не-сиријских и не-ирачких појединаца, а као што се очекивало, ЕУ и балканске државе су преплављене људским током без преседана који је стратешки усмерен против њих. У већини случајева, САД су успеле да веома брзо утичу на ситуацију у кључним државама ЕУ, тако да максимално искористе потенцијал за напетост и створе ситуационе услове за Обојене револуције по потреби.
Нема излаза
Како сада ствари стоје, ЕУ, а посебно Немачка, су у великој дилеми. Постоје само три могућа одговора у суочавању са сексуалним тероризмом који је избио у новогодишњој ноћи, од којих ће сваки гарантовано само подстаћи супротне политичке снаге и врло вероватно чак изазивази активни антивладин покрет као одговор. Реална правци деловања су;
А: Све остаје исто
Владе се не одлучује ни на какав одговор и ефикасно се претвара да се инцидент није догодило, користећи високопарну реторику и симболичне потезе да скрене пажњу са недостатка конкретних физичких мера.
Б: Крајње мере безбедности
Уместо протеривања све “избеглице” долазе под интензиван Орвелијански надзор како би спречило било застрашујуће понављање новогодишњих сексуалних напада, уз невиђене мере безбедности које би се предузеле против изгредника, што би, правдано или не могло довести до критика да “нови Гестапо” трпа избеглице у “концентрационе логоре”.
Ц: Депортације
Апсолутно је невероватно да ће доћи до депортација у којима се хиљаде “избеглица” систематски враћају у своје земље или Турску, али таква пракса може да се примени на поједине “избеглице” које се баве незаконитим активностима.По свему судећи, вероватно ће бити предузета комбинација мера Б и Ц, у различитим степенима у зависности од државе, што ће наравно произвести снажну реакцију “избеглица” и њихових домаћих помагача и подржавалаца, као и оних који мисле да држава не чини довољно (у зависности од конкретне ситуације, то би могле бити било прагматичне патриоте и / или фашистички фанатици).
Фото: АПОпција А је најгори могући избор од све три, јер лако може довести до тренутних, широких антивладиних демонстрација, као и да омогући још сексуалног, и на крају и насилног тероризма. Избор мера Б и Ц може да представља решење пола-пола(опет, зависи од контекста и како се физички спроводи), али је без сумње да ће опција А бити пораз у сваком погледу и продужење пропале хипер либерално-прогресивне идеологије.Без обзира на шта ће се Европа одлучити, сваки правац деловања даје САД јединствене стратешке могућности да манипулише кризом и да предузме екстремни притисак на циљану владу. Завршне мисли
“Избегличка” криза је од самог почетка организована као средство брзе политичке и друштвене поделе и демографске промене у кључним државама ЕУ. Али то не значи да предузимљиви лидери и патриотска друштва не могу теоретски наћи иновативни начин да неутралише ову претњу, под условом, наравно, да ови актери у земљама Европе и даље постоје и имају способност да нешто учине.
(The Vineyard of the Saker) приредио и превео Младен Ђорђевић
Курир
