Београд – Стручњаци упозоравају да у Србији делује велики број секти, а да надлежни не предузимају готово ништа.
До данас је регистровано 25 верских заједница од око 60 колико је познато да постоји. У нерегистроване сврстани су мистични култови, витешки редови, али и они најопаснији попут Црне руже, Реда вукодлака, Ватре пакла, Сатанистичке цркве и Реда источњачког храма.
Упркос увреженом мишљењу да бројност секти у Србији опада и да њихова активност јењава у односу на последње деценије прошлог века, стручњаци упозоравају да то није тачно. Ловци на душе су и те како активни, технике манипулације усавремене, а видљивост се избегава на све начине, пишу „Новости“.
Упозорава и податак да се малобројним сектолозима месечно за помоћ обрати и до пет породица чији члан је ступио у контакт са неким верским култом. Алармантна је и чињеница да држава не прати рад регистрованих и нерегистрованих верских заједница и да у полицији не постоји одељење које се бави сектама.
„Регистрацијом појединих секти, држава вернике доводи у заблуду. Људи се воде мишљењем да нису опасне чим су регистроване и то је велики проблем. Уједно, регистроване су већином псеудохришћанске секте, опскурдне организације за које се не зна како су испуниле услов за регистрацију. Ниједна далекоисточна верска заједница није упала у овај регистар, попут Харе Кришне, чији су чланови најморалнији и не могу да наштете хришћанској заједници“, каже сектолог Слађан Мијаљевић.
Он наводи да Србија деценијама нема одељење за борбу против секти, чак и деведесетих, кад су верски култови били најактивнији.
„Нико не зна колико секти делује у Србији, не зна се колико чланова имају и ко су водећи људи. Држава већ 30 година одбија да уради тај посао, а сви покушаји појединаца да се стање поправи, спречени су. Само када нека организација сектног типа направи неки испад, Одељење за јавни ред и мир при полицији забележи такве догађаје. И када забринути родитељи пријаве МУП-у да сумњају да им је дете у некој секти, кажу им да не могу да им помогну и готово никада ни не направе записник. Не истражују се ни разлози зашто је неко извршио самоубиство и да ли је неко ту особу на то навео“, наводи Мијаљевић за „Новости“.
Све је мање и оних који се баве сектама, који помажу заведенима да се прочисте од ове социјалне зависности. Држава је, каже саговорник Новости, угушила њихов рад, па сад родитељи, супружници, браћа и сестре немају коме да се обрате за помоћ. „Сваког месеца јави ми се бар пет особа које сумњају да су им чланове породице врбовали пропадници секти. Зову ме људи из свих крајева земље, најчешће из великих градова. Осим адолесцената и старијих особа, ови култови све чешће врбују особе које су тек основале своју породицу“, прича сектолог.
Да је ова појава све израженија, технике манипулације усавршене и да секте избегавају сваку видљивост, потврђује и Зоран Луковић, инспектор у пензији. „Они су међу нама, представљају се као припадници традиционалних религија, али са манипулативним радњама. Умилни су, појединцу нуде помоћ, решење проблема или животне ситуације. Временом, како им се особа поверава, повећавају уцењивачки капацитет, па од оних које су врбовали траже новац и имовину“, наводи Луковић.
Он напомиње да су сатанистичке секте најопасније и најагресивније, али и да их код нас има мало. Злочини са елементима ритуала нису били реткост у Србији, али Луковић каже да до тога не долази одмах, већ траје годинама.
Ало
