КУРШУМЛИЈА- Према Закону о оружју и муницији потребно је доста докумената и наравно новца да би се добио нови оружни лист. Живота Јевремовић из Игришта каже да је за то, осим времена и живаца, потребно новца колико вреди једна ухрањена свиња.
-Власник оружја, према Закону, обавезан је да приликом замене оружног листа, у полицијску станицу донесе оружје на увид, као и старе исправе. Потребна му је потврда да против њега није покренут кривични поступак, као и лекарско уверење о способности за држање и ношење оружја, као и уверење о положеном ловачком испиту – појашњава Живота и додаје да све то кошта око 25.000 динара, колико и једна рањена свиња.
-Значи ја морам да дам пастрму да би добио оружни лист, један папир. Што је много-много је-каже Живота.
Појашњавајући да свака кућа у планинским селима обавезно има најмање једну ловачку пушку јер је преко потребна Живота истиче да доносилац Закона очигледно није мислио на планинце.
-Чиме да се сељак на планини брани ако му вукови дођу у тор или их види у близини. Вукови су зими спремни да дођу и у двориште како би дошли до хране. Тако је од памтивека на овим планинама и свакој кући је пушка била неопходна, као што је неопходна секира, будак или мотика. Због овог Закона многи предају оружје јер не могу да плате оволике дажбине и остају голоруки-појашњава Живота и додаје да не треба занемарити чињеницу да доста мештана живи уз административну линију са Косовом и Метохијом.
-Можемо ми да причамо шта хоћемо али истина је једна-Сстрах чува “границу”. Кад “неко” зна да овамо у свакој кући има оружја, онда размишља, ако ме разуме онај ко треба да ме разуме-каже Живота.
У суседном селу живе два момка, наставља он. Шта ће они ако не могу ово да плате и остану без ловачких пушака. Да користе праћке против вукова, лисица… или да гледају како им звери комадају стоку. Колико ће се они осећати сигурним на овом месту голоруки. Сви ми који смо одрасли у овим планинским селима навикли смо да имамо оружје. Одрастали смо са ловачком пушком, објашњава Живота.
Иначе, овај закон наишао је и на критику Националне асоцијације за оружје, која окупља трговце и произвођаче оружја, као и стрељачке клубове и савезе.
Генерални секретар НАОС Душко Илић истиче да су од почетка били против многих одредаба овог Закона, који тежи разоружавању грађана, иако је Србија на самом дну лествице по броју комада оружја у поседу грађана у Европи.
ИЗВОР: toplickevesti.com
u ovim cudnim vremenima ko oce razum, svoju avliju, kucu, imanje, svoju zenu sacuvati, mora u avliji pasce i svinju imati a hanumu dnevno kasapinu slati, masti, cvaraka i slanine kupiti pa to u spajzu na prozoru okaciti, a i malo o sljivu obesiti i vrapce raniti, valja iznad vrata krs casni nacrtati, a za vratima glogov kolac drzati, na polici Junacke narodne pesme pored Svete Biblije imati, decu lepom ponasanju naucuti, prolazecem hvaljen isus ili pomoz Bog nazvati a sam u dzepu flasicu rakije imati pa nepoznatom pricadjenom ponuditi, visnjem Bogu nazdraviti a u kuci svoj zivot ziveti.
Prijavljeno i tvoje i tudje..neprijavljeno samo tvoje
Никада није било потребније имати нешто са чим домаћин може чељад одбранити…..У земљи где се све разтаче, тоне, школство здравство, привреда одавно, војска…..
Њима пало на памет да отимају оружје. У страху су велике очи. Чујем да војни старешина предаје рапорт без метка у цеви задуженог му оружја….