НИСКЕ пензије са којима не могу често да плате ни рачун за струју, највероватније су један од разлога због кога се број пољопривредника који сами себи уплаћују доприносе смањио у последњих двадесетак година за више од три пута. Ако се има у виду да је њихова просечна пензија у јулу ове године износила око 10.600 динара, онда је јасно зашто интересовање опада.

Према подацима ПИО фонда на паорском списку оних са најнижим примањима у Србији је и 3.710 пољопривредних пензионера који примају свега по 5.000 динара месечно.

– Свега 68 земљорадника месечно прими 62.380 динара, што је највећи износ у овој делатности – кажу у Пензијском фонду. – Према нашој статистици за јун 2014. године, у Србији је било пријављено 155.720 пољопривредника који себи уплаћују доприносе и то у централној Србији 114.564, у Војводини 41.137 и у Косовској Митровици 19. Пре 14 година било их је око пола милиона.

Измене и допуне закона о пензијском и инвалидском осигурању који ступа на снагу 1. јануара 2015. године доносе новине и за будуће пољопривредне пензионере. Уместо да сви чланови газдинства уплаћују доприносе, сада ће то чинити само један, а важиће за све.

– Враћена је одредба из 2003. године према којој је обавезно био осигуран само један члан газдинства, а остали по жељи, ако поднесу захтев – објашњавају у ПИО.

Према закону, пољопривредници су они који се баве пољопривредом, чланови су домаћинства пољопривредника или мешовитог домаћинства, уколико нису осигураници као запослени, у самосталним делатностима, корисници пензија или на школовању.
ПРОСЕЧНО РАДЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ

ПРОСЕЧАН ратар у Србији радио је нешто више од две деценије пре него што је заслужио пензију. С друге стране, чиновници, државни службеници, радници у администрацији и јавном сектору, у просеку су плату примали 36 година, након чега су одлучили да напусте радно место.