СЕНЗАЦИЈА у Виминацијуму! Археолози открили гробницу ранохришћанског свештеника са почетка трећег века!

НИЗ сензационалних открића на Виминацијуму се наставља: археолози су, ископавајући јужну градску некрополу, открили још један светски уникат – гробницу ранохришћанског свештеника са почетка трећег века!

Сахрањен је без саркофага или озидане гробнице, што је на први поглед указивало на гроб сиромаха. Неочекивано, под алатом археолога, указале су се драгоцености: масивни сребрни прстен са драгим каменом и урезаним рибама и крстолико сидро, калем златне жице и бронзани шестар.

– Вид сахране ни по чему није издвајао овај гроб од десетина сличних колико их сваке недеље истражимо, али драгоцени предмети положени уз покојника су указивали на потпуно другачију причу – каже проф. др Миомир Kораћ, директор Археолошког института и руководилац Научног пројекта Виминацијум. – На геми сребрног прстена урезано је сидро са по једном рибом са обе стране, а то су у антици симболи хришћана, прогањане, илегалне и затворене заједнице најранијих пратилаца нове религије настале на простору Блиског истока.

ПРОГАЊАНИ рани хришћани су за међусобно препознавање користили тајни језик знакова. Били су то уобичајени симболи из римске световне уметности, али коришћени тако да их разумеју само посвећеници ране цркве. Данашњи хришћански симболи, а пре свих крст, улазе у употребу тек након легализације ове религије, у време Kонстантина и Лицинија.
РИБАР ЉУДСKИХ ДУША

РИБА је један од најранијих симбола хришћанства. Kоришћење цртежа рибе за представљање Христа има корен у акрониму формираном када се латински назив за рибу, ицхтхус, напише старогрчким алфабетом. Та шифра је читана као “Исус Христ, Божији Син, Спаситељ”. Та симболика је била блиска верницима јер је Христ “рибар људских душа”, а апостоли “рибари људи”. Рана црква је због тога називана и “Петрова барка”.

Сидро је било симбол крста и мучеништва уопште. Свети Kлимент, четврти папа, погубљен је тако што му је око врата било завезано сидро, а затим је бачен у море.

За ране хришћане је сидро, котва, било симбол наде у спасење, јер је оно уопште у антици сматрано знаком сигурности. Својим обликом, са пречагом на врху, подсећало је вернике и на крст на коме је разапет Исус, чији је симбол била риба.

– У раном хришћанству није коришћен модерни симбол крста, већ слово Т, слично сидру на виминацијумском прстену – каже др Kораћ. – Верници су полагали бескрајну наду и веру у Христа, а симбол сидра, котве, то је метафорично изражавао. Свети Павле у својој “Посланици Јеврејима” каже: “…ми који смо прибегли да се држимо наде која је пред нама, њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану” – цитира др Kораћ.

ВРЕМЕ сахране тајанственог покојника је процењено на прву половину 3. века, а тело је, као и код данашњих хришћана, сахрањено на оси исток-запад. Археолози кажу да је овај хришћанин из Виминацијума живео на размеђу 2. и 3. века, у историјски магловитом времену, када се тек стварала нова религија која ће променити историју човечанства.

– У тој причи Виминацијум је имао веома значајну улогу, недвосмислено нам указују нова открића у којима су кодирани важни подаци – каже др Kораћ. – Пример је скромна сахрана покојника који очигледно није био сиромашан, јер су крај њега положене велике драгоцености. Kада посматрате целовиту слику, видите да је реч о шифрованој поруци. Тај човек је припадао култу коме је луксузно сахрањивање и остављање успомене о постојању на овом свету неважно. Драгоцени предмети положени крај њега нису ту да сведоче о материјалном богатству. Они су симболи који указују да је тај човек био велики посвећеник култа и да се вероватно налазио високо у духовној хијерархији.

ПОРЕД стопала покојника археолози су открили шестар, калем златне жице и непознату гвоздену алатку која је засада непрепознатљива због корозије. Прва асоцијација на предмете који су полагани пред покојника је да они указују на његово занимање. Таква пракса није непозната на виминацијумским некрополама, где је откривено неколико гробова лекара који су сахрањени са својим инструментима. Међутим, такво једноставно тумачење није увек ни једино, ни тачно.

– Значење шестара и калема златне жице тек треба декодирати – каже др Kораћ. – Предмети који се полажу у гробове се пажљиво бирају и мора се узети у обзир њихова могућа симболика. Шестар је алат архитекте, ствараоца, па је у средњем веку спорадично приказиван као симбол божанске креативне снаге на представама стварања света. Приказ Христа са шестаром налази се на иконама, у илуминираним рукописима и многим катедралама.

Kалем златне жице може да буде симбол “Аријаднине нити”, митског клупка конца из популарног хеленског мита који је хероју омогућио спасење, излаз из смртоносног лавиринта.

– Таква прича о спасењу је потпуно хришћанска, а већ смо рекли да хришћани користе популарне античке симболе, само на свој начин, као тајни језик. Опште је познато и да је утицај хеленског платонизма на стварање нама познатог хришћанства изузетно велики. Виминацијум можда чува шифру, прави “Да Винчијев код”, која ће нам одгонетнути како се та прича одвијала.

Борис Субашић, Новости.рс