Недавно основано удружење „Савез еколошких организација Србије (СЕОС) – ЗНАМО ДА НЕ ДАМО“ дало је саопштење о, како кажу- и“истраживању података о компанији „Јадар Литхиум д.о.о.“ (од недавно „Балкан Мининг анд Минералс“), којој су низом решења Министарства рударства и енергетике одобрена геолошка истраживања на присуство литијума, бора и пратеће асоцијације елемената на више локација у Србији (Рековац, Јагодина, Добриња и Прањани)“. Саопштење преносимо интегрално…
„Kомпанија „Балкан Мининг анд Минералс“ под новим именом је регистрована 13. септембра 2021. године, према савету београдских ПР (пи-ар) агенција, а ново име требало је да поврати нарушени „имиџ“ (у овом случају свакако не бисмо могли употребити појам „углед“) и да се ослободи асоцијација које претходни назив у себи носи. Осим назива, промењена је и адреса компаније, па је пословни простор измештен са Чукарице на Нови Београд, на адресу: Булевар Михајла Пупина 10Д, како би био ближе канцеларијама Владе Републике Србије.
То свакако нису једине измене у њиховом пословању. Досадашњи директор компаније у Србији Дејан Јовановић дао је неопозиву оставку 21. октобра ове године, након реакције јавности, а нарочито становништва на угроженим подручјима која су обухваћена дозволама на поменута геолошка истраживања. Оставка Дејана Јовановића још увек чека на верификацију у Агенцији за привредне регистре, због, како се наводи, формалне неуредности захтева. Треба имати у виду да је Јовановић и аутор пројекта „Примењена геолошка истраживања потенцијалне минерализације бора, литијума и пратеће асоцијације елемената на подручју Добриње – Добрињски басен“ на коме се заснивају сви следећи кораци ове компаније.
Према информацијама којима располажемо, на годишњем заседању планираном за 23. новембар на место директора биће именован Милош Бошњаковић, бивши полицијски инспектор из Тузле, који је, према сопственом признању, више пута безуспешно покушавао да са сарадницима из иностранства покрене пројекте у области рударства на простору Србије, док се у његовом портфолију наводи да има „добре везе у Србији“. Сматрамо да се та појединост односи пре свега на контакте са актуелним министром без портфеља Ненадом Поповићем и министарком рударства и енергетике Зораном Михајловић, за које га не везује само заједничко порекло из Тузле.
У везу са рушењем репутације коју ова компанија покушава да изгради у Србији свакако се могу довести и недавне посете генералног директора Роса Kотона, који у својим обраћањима јавности и акционарима покушава да представи како у њиховом пословању све иде по плану и како га локално становништво дочекује раширених руку. Међутим, о његовим намерама и познавању државе, географских појединости и културе простора на коме његова компанија спроводи делатност, довољно говори његово недавно обраћање у коме је Србији „прикачио“ статус града.
А да је статус ове компаније, буђењем еколошке свести и указивањем на проблем, озбиљно доведен у питање, говори њено стање на берзи. Наиме, вредност акција фирме „Балкан Мининг анд Минералс“ је у константном паду: од 3. септембра до 1. новембра ове године компанија је изгубила половину своје вредности, јер је пројекат истраживања литијума, што представља њихову једину делатност, и те како „уздрман“ аргументованим противљењем мештана и еколошких удружења.
Оно што се свакако намеће као питање јесте: на основу чега је Министарство рударства и енергетике доделило право на истраживања једном микро предузећу без икаквих референци и без запослених, као и без икакве имовине и без пословних прихода за пет година постојања? Према подацима који су доступни у Агенцији за привредне регистре, приходи ове компаније за 2020. годину износили су само хиљаду осамдесет девет (1089) евра, док је губитак за исти период износио чак двеста десет хиљада (210000) евра. Акумулирани (укупан) губитак за пет година рада износи чак петсто четрдесет пет хиљада (545000) евра. Притом до 2019. нису имали ни једног запосленог, а њихова имовина, према информацијама у привредном регистру, још увек не постоји. Остаје недоумица како и зашто фирма без и једног запосленог трпи толике губитке.
Ствари, међутим, постају јасније када се поставе на право место. Решења Министарства којима се одобравају геолошка истраживања овој компанији потписао је и издао државни секретар Миодраг Поледица, који је почетком фебруара 2020. године ухапшен „по налогу Тужилаштва за организовани криминал после вишемесечног предистражног поступка“, а због оптужбе за злоупотребу службеног положаја.
*Напомињемо да се наша еколошка организација не бави страначком политиком и да нам је крајњи циљ одбрана земље од прљавих технологија и одређеног типа рударења које би неповратно уништило земљу, воду, ваздух и укупан биодиверзитет, што је став заснован на искуству које је свет имао с експлоататорима и прерађивачима литијума, као и ставу академске заједнице. У том смислу, пад вредности акција фирме „Балкан Мининг анд Минералс“ сматрамо успехом, ком су недвосмислено допринеле акције које смо предузели – како на терену, тако и у јавном простору. Уједно, то је доказ да у овој борби нема места малодушности и да је снага народа и еколошких удружења још увек пресудан фактор“- каже се у саопштену СЕОС.
Kо је СЕОС…
На састанку одржаном 30. октобра 2021. у Добрињи основана је кровна организација удружења окренутих, пре свега, борби против експлоатације и прераде литијума, бора и пратеће асоцијације елемената, али и свих других прљавих технологија и рударства опасног по земљу, воду, ваздух и укупни биодиверзитет – „Савез еколошких организација Србије (СЕОС) – ЗНАМО ДА НЕ ДАМО”. Организацију за сада чине еколошка удружења с угрожених подручја на којима се врше или су извршена геолошка истраживања на присуство претходно наведених елемената: „Не дамо Јадар” (Горње Недељице), „Марш с Kолубаре” (Ваљево), „Сувоборска греда” (Прањани), „Еко бригада Јагодина” (Јагодина), „Неко брине за Левач” (Рековац) и „Заштитимо Добрињу и околину” (Добриња), а у сарадњи с тимом еколошке кампање „Марш са Дрине”. Свако удружење ће наставити да делује самостално на локалном нивоу, али ћемо предузимати и заједничке кораке о којима ћемо тек извештавати. Зато што сложни можемо више – зато што знамо да не дамо!
уцентар.рс
