Прелазак на нови светски економски поредак спроводиће се систематским одбијањем испуњавања обавеза у доларима, еврима, фунтама и јенима, каже познати руски економиста
Сергеј Јуријевич Глазјев (1961) је руски политичар и економиста, члан Националног финансијског савета Банке Русије, а од 2008. редовни члан Руске академије наука. Био је министар за економске односе са иностранством у кабинету Бориса Јељцина од 1992. до 1993. године, члан Државне думе од 1993. до 2007. године и саветник председника Руске федерације за регионалну економску интеграцију од 2012. до 2019. године. Последње три године је министар за интеграције и макроекономију Евроазијског економског савеза. Овај интервју је дао магазину Cradle (разговор водио Пепе Ескобар), а на руски је превео Сергеј Духанов.
Налазите се на челу геоекономског развоја који мења правила игре – развојa новог финансијско-монетарног система кроз асоцијацију ЕАЕС-а (Евроазијски економски савез) и Кине, који заобилази САД долар, пројекта који ће ускоро бити завршен. Да ли бисте могли да саопштите неке особености овог система, који, наравно, није Брeтон-Вудс III, али, по ономе што се може видети, очигледно представља алтернативу Вашингтонском консензусу и врло је близак потребама Глобалног Југа?
Сергеј Глазјев: У нападу хистерије русофобије владајућа елита САД искористила је свој последњи адут у хибридном рату против Русије. Замрзавајући руске девизне резерве на рачунима западних централних банака, финансијски регулатори САД, ЕУ и Велике Британије поткопали су статус долара, евра и фунте стерлинга као светских резервних валута. Овај корак је нагло убрзао текућу демонтажу светског економског поретка заснованог на долару.
Пре више од десет година на Астанинском економском форуму моје колеге и ја смо предложили да се пређе на нови глобални економски систем заснован на синтетичкој трговачкој валути која се базира на индексу валута страна-учесница. Касније смо предложили да се прошири базна корпа валута додавањем око двадесетак берзанских роба. Новчана јединица заснована на тако широкој корпи била би математички моделована и демонстрирала би високи степен чврстине и стабилности.
Отприлике у исто време предложили смо стварање широке међународне коалиције за пружање отпора у хибридном рату за глобалну превласт, који је финансијска и владајућа елита САД повела против земаља које су остале ван њене контроле. Моја књига Последњи светске рат. САД почињу да губе, објављена 2016. године, научно је објаснила природу долазећег рата и доказивала његову неизбежност – закључак је заснован на објективним законима дугорочног економског развоја. Заснивајући се на тим истим, објективним законима, књига је доказала неизбежност пораза старе доминантне државе.
Данас се САД боре за очување своје превласти. Но, као и Велика Британија раније, која је испровоцирала два светска рата али није успела да сачува своју империју и централно место у свету јер је њен колонијални економски систем застарео, и САД је суђено да доживе неуспех. Британски колонијални економски систем заснован на ропском раду био је истиснут од стране структурно ефикаснијих економских система. И САД и СССР су били много ефикаснији у управљању људским капиталом у вертикално интегрисаним системима у које су поделили свет на своје зоне утицаја. Прелазак на нови светски економски поредак почео је после распада СССР-а. Овај прелаз сада долази до свог краја с неизбежним распадом глобалног економског система заснованог на долару, који је обезбеђивао основу за глобалну доминацију САД.
Нови конвергентни економски систем, који настаје у Кини и Индији, представља следећу неизбежну етапу развоја, која спаја у себи преимућства како централизованог стратешког планирања, тако и тржишне економије, а такође и државне контроле над новчаном и физичком инфраструктуром и предузетништвом. Нови економски систем обједињује различите слојеве друштва око циљева повећања заједничког благостања на много снажнији начин него англосаксонске и европске алтернативе.
То је главни узрок због кога Вашингтон неће моћи да победи у глобалном хибридном рату који је започео. То је, такође, главни узрок због кога ће данашњи глобални финансијски систем оријентисан на долар, бити замењен новим, заснованом на консензусу земаља које ће се придружити новом светском економском поретку.
У првој етапи прелаза ове земље се враћају коришћењу својих националних валута и клириншких механизама, појачаних билатералним валутним своповима. У овом тренутку, цене се и даље, углавном, утврђују на основу цена које су изражене у доларима на различитим берзама. Ова етапа је готово завршена: после замрзавања резерви Русије у доларима, еврима, фунтама и јенима мало је вероватно да ће било која суверена земља наставити да гомила своје резерве у овим валутама. Њихова непосредна замена су – националне валуте и злато.
Друга етапа прелаза садржаће у себи нове механизме образовања цена које нису везане за долар. Формирање цена у националним валутама повезано је са значајним додатним трошковима, но, свеједно ће бити привлачније него формирање цена у „невезаним“ и сумњивим валутама као што су долар, фунта, евро и јен. Једини кандидат за светску валуту – јуан – неће заузети њихово место због своје неконвертибилности и ограничености спољашњег приступа кинеским тржиштима капитала. Коришћење злата као вредносног оријентира ограничено је неудобношћу његовог коришћења за плаћање.
Трећа и завршна етапа преласка на нови економски поредак укључује стварање нове дигиталне валуте засноване на међународном споразуму, споразуму заснованом на принципима транспарентности, праведности, добре воље и ефикасности. Очекујем да ће модел такве новчане јединице које смо разрадили одиграти своју улогу у датој етапи. Слична валута може бити емитована од стране фонда девизних резерви земаља БРИКС-а којем се могу придружити све заинтересоване земље. Тежина сваке валуте у корпи може бити пропорционална БДП-у земље (на пример, на основу паритета куповне моћи), њеног удела у међународној трговини, а такође и броју становништва и величини територија земаља учесница.
Осим тога, корпа може да садржи индекс цена основних роба на берзи: злата и других драгоцених метала, кључних индустријских метала, угљеника, семена, шећера, а такође и воде и других природних ресурса. Да би обезбедили подршку и учинили ову валуту чвршћом, временом могу бити створене одговарајуће међународне резерве ресурса. Ова нова валута ће се користити искључиво за инострана плаћања и издавати земљама-учесницама на основу раније одређене формуле. Уместо ње земље-учеснице ће користити своје националне валуте за кредитирање, финансирање националних инвестиција и индустрије, а такође и за стварање државних резерви. Токови капитала ван граница ће и даље бити регулисани националним валутним правилима.
Економиста Мајкл Хадсон посебно се пита: ако тај нови систем омогући земљама глобалног Југа да обуставе доларизацију дуга и буде заснован на платежној способности у иностраној валути, могу ли онда кредити бити везани или за сировине, или за Кину, за реално учешће у капиталној инфраструкури финансираној иностраним недоларским кредитом?
Сергеј Глазјев: Прелазак на нови светски економски поредак спроводиће се систематским одбијањем испуњавања обавеза у доларима, еврима, фунтама и јенима. У овим односима он се ничим неће разликовати од примера које су дале земље емитенти ових валута, које су сматрале да је сврсисходно украсти девизне резерве Ирака, Ирана, Венецуеле, Авганистана и Русије вредне трилионе долара. Пошто су САД, Велика Британија, ЕУ и Јапан одбиле да испуне своје обавезе и конфисковали богатства других земаља које су штеделе у њиховим валутама, зашто би ове земље биле обавезне да им врате новац и сервисирају њихове кредите?
Сергеј Глазјев (Фото: The Cradle)
У сваком случају учешће у новом економском систему неће бити ограничено обавезама у старом. Земље глобалног Југа могу постати пуноправни учесници новог система независно од дугова које имају у доларима, еврима, фунтама и јенима. Чак ако оне објаве дефолт по својим обавезама у овим валутама, то никако неће утицати на њихов кредитни рејтинг у новом финансијском систему. Национализација екстрактивне индустрије такође неће довести до застоја. Осим тога, ако ове земље резервишу део својих природних ресурса за подршку новом економском систему, њихова одговарајућа тежина у валутној корпи нове новчане јединице ће се пропорционално увећати што ће обезбедити тој земљи значајне девизне резерве и кредитни потенцијал. Осим тога, билатералне линије трговинске размене са земљама-партнерима обезбедиће им адекватно финансирање за заједничке инвестиције и финансирање трговине.
У једном од својих есеја који сте недавно написали, „Економија руске победе“, позивате на „убрзање формирања нове технолошке парадигме и институција новог светског економског поретка“. Између осталих препорука, посебно инсистирате на стварању обрачунско-платног система у националној валути земаља-чланица ЕАЕС и разраду и стварање независног система међународног поравнања у ЕАЕС, ШОС (Шангајска организација за сарадњу) и БРИКС, што би могло уклонити критичну зависност од система СВИФТ који контролише САД. Може ли се предвидети сагласност и тежња ЕАЕС и Кине да „прода“ нови систем члановима ШОС-а, другим члановима БРИКС-а, члановима АСЕАН-а и земљама западне Азије, Африке, Латинске Америке? И да ли ће то довести до биполарне геоекономије – Запад против остатка света?
Сергеј Глазјев: То је заиста правац којим идемо. Нажалост, монетарне власти Русије још увек су део вашингтонске парадигме и играју по правилима доларског система, чак и после отимања руских девизних резерви од стране Запада. С друге стране, недавне санкције су изазвале интензивну самоанализу у осталим земљама које не улазе у доларски блок. Западни агенти утицаја, као и до сада, контролишу централне банке већине земаља, приморавајући их да спроводе самоубилачку политику коју је прописао ММФ. Ипак, таква политика у овом тренутку толико очигледно противречи националним интересима незападних земаља, и њихове власти су све више основано забринуте за финансијску безбедност.
Ви правилно истичете потенцијално централну улогу Кине и Русије у формирању новог светског економског поретка. Нажалост, данашње финансијско руководство Русије остаје у клопци интелектуалног ћорсокака вашингтонске парадигме и није у стању да постане партнер-оснивач у стварању нове глобалне економске и финансијске структуре. Истовремено, морало је да се сусретне са реалношћу и створи национални систем међубанкарске размене порука, који не зависи од СВИФТ-а и отвори га за иностране банке. Линије крос-валутних свопова са кључним земљама-учесницима већ су створене. Већина трансакција између држава-чланица ЕАЕС већ је нормирана у националним валутама и удео њихових валута у унутрашњој трговини расте великим темпом.
Аналогни прелаз се догађа и у трговини са Кином, Ираном и Турском. Индија је навела да је спремна да пређе на плаћање у националним валутама. Много напора се улаже у разраду клириншких механизама за плаћање у националној валути. Паралелно се предузимају стални напори да се разради дигитални небанкарски платни систем који би био везан за злато и друге берзанске робе – „стабилне монете“.
Недавне санкције банкарских канала од стране САД и Европе довеле су до брзог повећања ових напоре. Групе земаља које раде на новом финансијском систему треба само да објаве да је завршена разрада структуре и да је спремна нова трговачка валута и тог момента процес формирања новог светског финансијског поретка ће се још више убрзати. Најбољи начин да се то постигне било би објављивање на редовним састанцима ШОС или других организација. Ми на томе радимо.
Са Федералним резервама, а такође ни са Европском централном банком нису обављене консултације о замрзавању руских девизних резерви. У Њујорку и Франкфурту кажу да би они били против тога да су их питали. Да ли се ви лично очекивали замрзавање? И да ли је то очекивало руско руководство?
Сергеј Глазјев: У својој књизи Последњи светски рат тврдио сам да је вероватноћа да ће се то на крају догодити врло висока. У овом хибридном рату економски рат и информационо-когнитивни рат су кључна попришта сукоба. На оба фронта САД и земље НАТО имају огромну предност и нисам имао никакву сумњу да ће они у пуној мери то искористи кад дође време.
Одавно се залажем за замену долара, евра, фунте стерлинга и јена за наше девизне резерве у злату, које се код нас у изобиљу производи. Нажалост, западни агенти утицаја, који заузимају кључне позиције у централним банкама већине држава, а такође и рејтинг агенције и кључне публикације, успели су да угуше моје идеје. Даћу вам пример: не сумњам да су високи чиновници Федералних резерви и Европске централне банке били укључени у разраду антируских финансијских санкција. Ове санкције се постепено и стално уводе и ступају на снагу практично моментално, без обзира на познате тешкоће са бирократским доношењем одлука у Европској унији.
Стратешко партнерство Русије и Кине постаје све чвршће што стално потврђују и сами председници Путин и Си Ђинпинг. Али, против партнерства се говори не само на Западу већ и у неким руским политичким круговима. У овом изузетно деликатној историјској етапи колико је поуздана Кина као стратешки савезник Русије?
Сергеј Глазјев: Основа руско-кинеског стратешког партнерства је здрави смисао, заједнички интереси и искуство сарадње током стотина година. Владајућа елита САД је започела глобални хибридни рат усмерен на заштиту своје хегемонске позиције у свету, циљајући на Кину као главног економског конкурента и на Русију као на кључну уравнотежујућу силу. Првобитно су геополитички напори САД били усмерени на изазивање конфликта између Русије и Кине. Западни агенти су јачали ксенофобне идеје у нашим средствима информисања и блокирали сваки покушај преласка на плаћање у националним валутама. Са кинеске стране западни агенти су подстицали владу да удовољи захтевима који су били у интересу САД.
Међутим, суверени интереси Русије и Кине логично су довели дo јачања њиховог стратешког партнерства и сарадње у циљу супротстављања заједничким претњама које долазе од Вашингтона. Тарифни рат САД са Кином и рат финансијским санкцијама са Русијом потврдили су ову забринутост и демонстрирали очигледну и реалну опасност са којом се сусрећу наше две земље. Заједнички интереси преживљавања и борбе уједињују Кину и Русију и наше две земље се у значајном степену налазе у економској симбиози. Оне се допуњују и међусобно јачају конкурентност. Ови заједнички интереси ће се сачувати у дугорочној перспективи.
Кинеска влада и кинески народ веома добро памте улогу Совјетског Савеза у њиховом ослобађању од јапанске окупације и у послератној индустријализацији Кине. Наше две земље имају чврсту историјску основу за стратешко партнерство и нама је суђено да тесно сарађујемо у нашим заједничким интересима. Надам се да ће стратешко партнерство Русије и Кине, које јача захваљујући уједињењу пројекта „Један појас – један пут“ са Евроазијским економским савезом, постати основа пројекта Великог евроазијског партнерства председника Владимира Путина и језгро новог светског економског поретка.
Са руског посрбио: Александар Мирковић
