05.03.2013. – Док не буде споразума о ПРО нема смањења наоружања
Москва није спремна на ново смањење нуклеарног наоружања и не види перспективе да се договори са Вашингтоном о америчком систему ПРО у Европи. Управо ПРО кочи било какве нове договоре. Ово је изајвио шеф председничке администрације и бивши министар одбране Русије Сергеј Иванов. Свет на крају тунела се не види, додао је он.
Сергеј Иванов у великом интервјуу за руски лист Комсомољска правда подсетио је да актулени вид ПРО изазива много пиања. Реална конфигурација америчког противракетног система у Европи не подудара се са означеним опасностима од стране Северне Кореје или Ирана. Све то дотиче стратешке нуклерне снаге Русије и поткопава баланс снага. У насталој ситуацији Москва не може да се одлучи на нова смањења нуклеарних арсенала. Она и тако заостаје од САД.
Речи Иванова могу се сматрати првим одговором Русије на недавне предлоге Беле куће за смањење нуклеарних арсенала. Донела их је 14. фебруара у Москву заменик државног секретара САД за питања разоружања Роуз Гетмилер. Садржај нових иницијатива Барака Обаме САД званично нису откривале. Ипак по подацима медија Вашингтон је понудио да се још за трећину смање стратешки арсенали. На данашњи дан САД има 1700 нуклеарних пуњења. У складу са Споразумом СТАРТ-3 њихов број до 2018. треба да буде смањен отприлике до 1500 јединица. Сада Обама тобоже предлаже да се смањи број постављених пуњења до једне хиљаде.
Док не буде било споразума о ПРО, једноставно је бесмислено расправљати о даљим смањењима. Сергеј Иванов је дао сасвим исправну изјаву, таквог мишљења придржава се војни консултант руског аналитичког ПИР центра генерал-потпуковник у пензији Јевгениј Бужински.
– Офанзивно и одбрамбено стратешко наоружање тесно је повезано. Крајем 60-их година прошлог века Американци су изнели иницијативу: склопити споразум о ПРО, пре него што се започну неки разговори о смањењу стратешког наоружања. Ми смо се са тим сложили. Споразум о ПРО је деловао 30 година. Све је било нормално. Сада Американци овај баланс крше. Они желе да смањују укупан офанзивни и истовремено да увећавају свој одбрамбени потенцијал. Како у таквим условима Русија може било шта да смањује?
Сергеј Иванов је алудирао да у предлозима Вашингтона има врло много лукавства да би они могли озбиљно да се схвате. Русија је недавно завршила обнову својих стратешких нуклеарних снага, а Американци одавно се нису обнављали. У таквим условима, по мишљењу Иванова, за Русију нема смисла да се решава на нова смањења.
По мишљењу Москве, у преговорима о даљем смањењу нуклеарних арсенала САД треба да узимају у обзир осим проблема ПРО још и питања тактичког нуклеарног оружја, конвенционалног наоружања, као и нуклеарне арсенале других земаља. У крајњој линији Велике Британије и Француске. Мада такво оружје има и Кина, Индија и Пакистан. Ипак руски екперти сматрају да ће друге земље бити тешо укључити у формат преговора о нуклеарној контроли.
Изјава Сергеја Иванова не значи да Москва одбија да преговара са САД. Кремљ очекује да ће САД почети да уважавају интересе супротне стране у дискусијама о разоружању, као што то захтевају принципи партнерских односа.
Андреј Федјашин,
