31.05.2012. –
Добро образовање и правилни рад са омладином главни је услов развоја технологије наоружања и одбране земље. У то је уверен легендарни инжењер Сергеј Непобедими, творац ракетних комплекса Ока и Искандер-М.
Скоро читавог свог живота Сергеј Павлович Непобедими био је један од најтајанственијих људи СССР. Он није смео да одлази у иностранство, а његову фотографију није штампало ни једно издање. Резали су га чак са заједничких фотографија. По гласнинама, неколико деценија ЦИА је ловила легендарног инжењера, покушавајући да сазна бар како он изгледа. Његове разраде: ракетни комплекси Маљутка, Штурм, Игла, Точка, Ока, у свету су биле исто толико популарне као и аутомат Калашњиков, али дати им име творца значило би фактички учинити их јавним. Између осталог, само презиме Непобедими је потекло од надимка који је носио деда Сергеја Павловича.
За технику се Непобедини занимао од детињства, и у суштини прошао је заједно са домаћом науком читав дуг пут развоја: од сеоских ковачница до инжењерског бироа.
Имао сам пет година када сам трчао у радионице. Веома ми се допадало како се кује гвожђе и како се спаја комад за комад. Ковач удара и оно се слива као заварено. Затим су нам дошли први трактори. Био сам веома заинтересован за свакакву технику, сам сам правио разне машине.
После школе 1938. године Непобедими је уписао институт Баумана. За време Великог Отаџбинског рата нису га пустили као добровољца на фронт. Постојала је званична наредба да се у армију не узимају студенти треће, четврте или пете године, како би се сачувала интелектуална елита. Али недалеко од линије фронта Непобедими се ипак нашао: у саставу студентског одреда копао је ровове. У борбеним дејствима није учествовао, али авионе и тенкове видео је својим очима. Управо тада је решио да ће правити оружје које може да се супротстави тим гвозденим машинама, оружје за одбрану. До сада његовим главним проналаском он сматра оперативно-тактички ракетни комплекс Ока, уведен у наоружање 1980. године.
Минобацач пуца на кратко растојање, он даје приликом пуцња сву енергију, мина излеће одређеном брзином и на рачун кочења губи брзину – тако се не може осигурати велики домет. Ја сам прешао на други механизам, када се ракета избацује а основни рад на кретању се врши у лету то пружа могућност да се увећа раздаљина. И коначно направио сам најбољи уређај у свету са дометом од 400 километара – Оку. У свету нико није имао такав систем. Ми смо овде претекли Американце.
Али 1989. године у оквиру реализације Споразума о стратешком офанзивном наоружању са САД сви комплекси Ока били су уништени, мада формално нису потпадали под важење тог споразума. Тада је Непобедими решио да напусти дужност генералног инжењера Конструкторског бироа машиноградње у Коломни, али на крају је успео да направи пројекат ракетног комплекса који би могао да замени Оку, сада светски познати Искандер-М.
Раније нас је на свакакве пријемове у Москву позивало високо руководство. Разговарао сам са Лагутином из КБ Теромотехника, он ми је рекао: Види, прилази ти Миахил Сергејевич. Тада сам разговарао са њим и дали су ми могућност да уместо уништеног најбољег у свету уређаја Ока направим нову ракету. Тако се појавио Иснакдер и ја сам за њега направио скицу.
Политичари одавно разговарају о разоружању, о томе да 21. век треба и може да постане миран. Али Сергеј Непобедими је сигуран да се не може до краја веровати сличним речима. Свако смањење у првом реду треба да се тиче офанзивног наоружања, али не сме се дирати одбрана. Као човек који је читав живот потрошио на то да направи за земљу стабилан штит, он је до данас уверен да је то главни залог успеха на међународној арени.