БЕОГРАД – Министар правде и државне управе Никола Селаковић рекао је данас да Србија за сада остаје на постојећим решењима која су предвиђена Уставом, али да се измене највишег правног акта у сваком случају очекују пре уласка у ЕУ.
“У Србији смо склони да нека постојећа законска решења критикујемо иако их нисмо ни применили до краја нити до краја испоштовали. Хајде да видимо како може у овим оквирима да се уради оно што може да се уради, а када то дође на дневни ред (промена Устава) пред Србију онда ћемо се припремити за тај корак”, рекао је Селаковић и додао се то свакако очекује пре уласка Србије у ЕУ.
Селаковић је поручио данас да ће нова Стратегија за реформу правосуђа бити мост за превазилажење јаза између неуспелих реформи из 2009. године којима је нарушена независност правосуђа и идеала коме тежимо, а то је одговорно, успешно, ефикасно и квалитетно правосуђе.
“Наш циљ је изградња независног и непристрасног правосуђа у коме се поступа стручно, одговорно, квалитетно и ефикасно и које заслужује поверење грађана и које им правду чини доступном и достижном”, рекао је Селаковић отварајући јавну расправу о Радној верзији Националне стратегије за реформу правосуђа.
Селаковић је истакао да највећи изазов на том путу није достизање пет наведених кључних принципа, већ постизање идеалне равнотеже међу њима. Јаз између тешког затеченог стања правосуђа нарушеног , како је навео, неуспелим реформама из 2009. и идеала коме се тежи може се премостити управо Стратегијом којом се креирају реформски процеси у петогодишњем периоду.
Министар је истакао да се о успешном и функционалном правосудном систему може говорити само у ситуацији где је независност правосуђа праћена сразмерном одговорношћу и где ефикасност не подразумева само брзину, већ и законито, стручно и непристрасно поступање уз рационално располагање ресурсима, што је према његовом мишљењу, у претходном периоду изастало.
“Ова врста равнотеже се не постиже наглим и драматичним резовима какав је направљен 2009. године, већ константним праћењем функционисања како појединих сегмената, тако и читавог система као целине, уз спровођење мера којима се постиже његово постепено али перманентно побољшање”, рекао је министар.
Изградња таквог система је дуготрајан и мукотрпан процес који захтева максимално ангажовање како на институционалном, тако и на индивидуалном нивоу, додао је он и напоменуо да је Министарство инсистирало на потпуној транспарентности процеса израде нацрта Стратегије.У изради Нацрта Стратегије, осим Министарства правде, укључени су представници свих правосудних институција, струковних удружења, академске заједнице, међународних организација и невладиног сектора,као и тима експерата Светске банке.
Он је закључио да процес израде нове Стратегије реформе првосуђа представља вишеструки изазов, с обзиром на тешко стање српског правосуђа, додатно нарушено лоше осмишљеном и још горе спроведеном реформом 2009. године. На крају говора Селаковић је поменуо да Србију пре уласка у чланство у ЕУ очекује промена Устава јер је то услов који су морале да испуне све државе чланица.
Одговарајући на новинарска питања у Палати “Србија” Селаковић је рекао да је од стручњака и правних експерата током израде радне верзије Националне стратегије за реформу правосуђа добио сугестије које се тичу независности судства.
“Те сугестије су с једне стране занимљиве, а с друге врло убедљиве и тичу се избора судија и тужилаца”, навео је Селаковић.
Када су у питању сугестије француског амбасадора који је критиковао избор судија и тужилаца у парламенту – политичком органу, те стога њихов избор зависи од парламентарне већине, односно политичке воље, Селаковић је указао да према српским законима Високи савет судства и Државно веће тужилаца предлажу кандидате за избор Скупштини Србије.
Селаковић је истакао да су В С С и ДВТ правосудни органи који једини имају надлежност да предложе судије и тужиоце за први избор судија и тужилаца.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер поздравио је све реформске активности у Србији напомињући да је импресиониран “реформским активностима”.
“Надам се да ћемо ускоро отворити преговоре о придруживању током којих ће бити отворена поглавља за спровођење стратегије и мериће се питање напретка у предвиђеним реформама”, рекао је Дежер.Он је истакао да је потребно да се постигне квалитет реформи, али да је поред њега потребан и консензус јер искуства показују да је то неопходно за успех реформских процеса.
ТАНЈУГ / СРБИ НА ОКУП
