Београд — Данас се навршава десет година од како је председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ својевољно отишао у Хаг.
Шешељ се 23. фебруара 2003. предао Међународном трибуналу за бившу Југославију, убрзо након што је хашко тужилаштво против њега подигло оптужницу. До данас му није изречена ни првостепена пресуда.
Шешељ за све време боравка у притворској јединици хашког трибунала у Шевеннингену ниједном није затражио да му се одобри привремено пуштање на слободу нити гаранције иједне Владе Србије, мада је подносио захтеве да буде ослобођен од оптужби, што је суд одбио.
Подела у СРС-у
Када је почетком септембра 2008. његов заменик у Српској радикалној странци Томислав Николић најавио да ће СРС подржати Споразум о стабилизацији и придруживању, Председнички колегијум СРС је већином гласова одлучио да СРС не подржи Споразум о стабилизацији и придруживању, по налогу Војислава Шешеља.
Николић је тада поднео оставку на све страначке дужности, а 8. септембра формирао посебну посланичку групу под називом ”Напред Србијо“. Николић је касније основао своју странку, која сада формира коалициону Владу – Српску напредну странку, а сам је на мајским изборима прошле године изабран за председника Србије.
Тужилаштво хашког трибунала оптужило је у јануару 2003. Шешеља да је подстицао злочине против човечности и за кршење закона и обичаја ратовања на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине и Војводине између августа 1991. и септембра 1993. године.
Током протекле деценије хашко тужилаштво је Шешељу пет пута мењало оптужницу, али, увек га је теретило за ратне злочине у БиХ и у Хрватској и учешће у удруженом злочиначком подухвату, јер је говорима и изјавама допринео да се код извршилаца створи одлука да почине наведене злочине…
Након добровољног одласка у Хаг Шешељ је у притвору четири и по године чекао почетак суђења, до новембра 2007 . У међувремену је, у јесен 2005 године, сведочио на суђењу бившем предсенику СРЈ Слободану Милошевићу .
Касније су уследиле и нове оптужнице против Шешеља због непоштовања суда.
Суђење Шешељу је прекидано три пута, а он је чекајући пресуду по оптужници за ратне злочине, зарадио три осуде за непоштовање суда.
Најављивао “крваво пролече”
Шешељ је у фебруару 2003. најавио крваво пролеће у Србији и после атентата на премијера Зорана Ђинђића код хале “Лимес” одмах је отишао у Хаг.
Шешељ је 2003. био осумњичен за сарадњу са “земунским кланом” у оквиру истраге за убиство првог демократског премијера Србије. У притвору Трибунала у Хагу саслушан је у августу 2003. године.
Суђење Шешељу званично је почело 27. новембра 2006. године, али без оптуженог у судници, пошто је тада штрајковао глађу, јер му суд није дозволио да се сам брани.
Због наглог погоршања Шешељевог здравља, суђење је прекинуто само четири дана касније. Иако болестан, лидер радикала се жалио на одлуку којом му је наметнут бранилац, а жалбено веће је већ сутрадан ”поништило почетак претресног поступка и наложило поновни почетак суђења”.
Суђење је почело годину дана касније и поново прекинуто после годину и по због наводног застрашивања неколико сведока тужилаштва.
Последњи доказ против Шешеља, тужилаштво је изнело 13. јануара, 2010. године. Он је сматрао да тужилаштво није доказало своје тврдње, и да због тога ни нема потребе да износи одбрану.
Лидер радикала се иначе изјаснио да није крив ни по једној од 14 тачака оптужнице која га терети за злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања почињене у Хрватској, Босни и Херцеговини и Војводини између августа 1991. и септембра 1993. године.
Радикали су за сутра најавили да ће десетогодишњицу Шешељевог заточеништва у Хагу обележити у Дому синдиката.
О пуштању оптуженика на привремену слободу одлучује суд у сваком конкретном случају на његов лични захтев, и дозвољава одбрану са слободе уколико је неопходна из оправданих разлога.
У појединим случајевима потребно је добити и гаранције Владе државе чиији је оптужени држављанин, али Шешељ није желео да иједна спрска Влада у последњих 10 година пружи гаранције за његово пуштање из притвора.
Б92, Танјуг
