Шешељ оптужује Томислава Николића да је старлети Душици Јевђеновић направио ванбрачно дете

БЕОГРАД – Познато је да не подржавам геј параду јер је то за болест, али не мислим да зато треба тући хомосексуалце и правити инциденте, започиње разговор лидер СРС Војислав Шешељ, чија је странка јуче одржала обећање и није правила инциденте.

– Њима је, ако ћемо искрено, њихова мука довољна. Добро је да није било нереда.

Парада је прошла мирно, сада се намеће нова тема – избори. Хоће ли их бити?
– Уверен сам у то.

Зашто сте тако уверени?

– Јер се у Србији продубила економска криза.

Како то може да буде разлог кад премијер Вучић има 50 одсто подршке. Шта ће му то?
– Зато што хоће да материјализује ту подршку на изборима, а криза нас тек чека. Вучићу је сад прилика да се ДС тако разбије, да оде испод цензуса. Преузео је сву њихову идеологију. Па разлог разлаза СРС и настанка СНС била је промена политике, а не то што нису могли да трпе моје налоге из Хага.

Ко то они?
– Томислав Николић. Рекао је да се у идеологији ништа није променило.

Ваша једина тактика је, изгледа, да нападате Николића.
– Нападам га јер га бескрајно мрзим. Вучића не мрзим. Он ми је политички противник.

Да ли је нормално да као верник кажете да неког мрзите? Није хришћански.
– Није, али ја нисам неки идеални хришћанин. Обичан сам смртник или грешник. Имао сам неограничено поверење у њега, а он га је изиграо.

Испада да сте му веровали више него себи?
– Не претерујте. Кад је Вучић одлазио из СРС, поднео је оставку на свој посланички мандат. А шта је урадио Николић? Украо нам 20 мандата.

Ипак је то премали грех за толику мржњу.
– Није једини. Показао се као врло неморалан човек. Али то је нешто што се тиче његовог приватног живота, па не бих да улазим у то.

Кажете, па се повучете.
– Постоје ствари које му замерам.

Шта му замерате?
– То што своје ванбрачно дете неће да призна.

Какво ванбрачно дете? То су тешке оптужбе. Имате ли икакве доказе за то што сте изговорили?
– Имам доказе. Нисам неозбиљан човек. У време мог штрајка глађу у Хагу, више пута ми је долазио наш свештеник Војислав Билбија из ротердамске цркве, који ме је причешћивао. Током разговора рекао ми је да постоји једна жена, Холанђанка, која је прешла у православну веру у знак солидарности са српским народом. Воли Србију, па се и преселила у Београд. Самохрана је мајка и било би добро да је преко СРС запослимо. Кажем да би могла да буде у тиму за одбрану јер зна холандски.

Прилично сте опширни. Где је поента оног што сте изговорили?
– Сачекајте. Окупим ја моје радикале и поновим све што је рекао свештеник и кажем њено име. Тома се у том тренутку изгубио. Побеснео на лицу места, поцрнео и урла, говорећи да не може. Нисам у том тренутку схватио о чему је реч.

А шта сте касније сазнали?
– Свештеник Билбија, веома частан човек, испричао ми је целу причу, а може и да је потврди. Каже ми овако: „Рећи ћу ти, имењаче, али да те прво закунем да ником не кажеш.“ И закуне ме.

И шта вам онда каже?
– Да је отац њеног детета Томислав Николић.

Одакле он то зна?
– Она му је рекла, а и крстио је то дете, девојчицу. Видео ју је неколико пута, чак каже да личи на Тому. Мислим да се девојчица родила негде 2003-04, не знам тачно. И моји из странке су знали и рекли ми кад су ми дошли у посету. Кажем ја проти Билбији: „Ти си мене заклео да ћутим, а то сви знају. Испадам будала!“ Он ме разреши по верском обреду заклетве. Никад не бих рекао да ми није скинуо заклетву.

А што сад износите ствари из личног живота председника?
– Зато што је то крајње срамотно. Дете је његово, а није га признао.

А можда и зато што ништа од тога није тачно?
– Цео Београд зна. У политици се никад нисам служио лажима. То су озбиљне ствари, поготово када је реч о деци.

Зашто нисте звали Николића, уместо што износите то у јавност?
– Немам ја њега због чега да зовем.

Јесте ли ви разговарали с том Холанђанком, пошто је радила за вас?
– Само телефоном. Требало је дође после мог доласка у Хаг овде, да разговарамо, али је на крају рекла да се због свега не усуђује.

Можда је она све измислила и намешта председнику?
– Не, не, не. А и ДНК анализом се све може доказати.

Схватате ли колико ово што тврдите може да изазове потреса?
– Породица то зна, а што се тиче политичке каријере, толико се обрукао да би одавно требало да понесе оставку.

Сигурно ће вас тужити.
– Неће се усудити. А ја једва чекам да ме тужи. Моћи ћу да позивам сведоке.

Ко ће бити кључни сведок?
– Холанђанка. Она се зове Елизабет Фарел. Променила је име у Јелисавета и надимак јој је Сека. Нажалост, колико сам чуо, није Холанђанка једина.

Како то мислите?
– Па и ви сте писали о оној саветници у Влади Душици Јевђеновић. Његове швалерације ме не интересују, него деца, а и она има дете.

Ми никада нисмо објавили с којим је она политичарем.
– Нисте, али цео Београд зна. Нек су деца жива и здрава.

Је л‘ Холанђанка пристала да се открије њено име?
– У интересу је детета да се то зна и да што пре буде признато. Има људи који још детаљније знају све. Рецимо, Кршљанин (Владимир Кршљанин, дипломата и политичар, прим. аут.). Близак јој је.