Шеф радикала Војислав Шешељ апелује на надлежне државне органе да направе нагодбу са Милорадом Улемеком Легијом, бившим командантом ЈСО осуђеним на 40 година робије због убиства Зорана Ђинђића!
Шешељ каже да Улемеку треба опростити део казне уколико пристане да открије све о атентату на премијера, али и да расветли друге најкрупније злочине!
‘Лекс специјалис’
Лидер СРС тврди да Улемек много тога зна и о убиствима Ивана Стамболића, Славка Ћурувије, као и о атентатима на Вука Драшковића у Будви и убиству функционера СПО на Ибарској магистрали.
Јовановић: Легија из затвора може и убиства да наручује?!
Чедомир Јовановић, лидер ЛДП, изјавио је да људе не интересују фантомке из 2001, нити Милорад Улемек Легија, нити политичка убиства.
– Одржани су судски процеси, у три степена су потврђене пресуде, али и даље једино о чему треба да се размишља у овом друштву јесте политичка позадина убиства Ђинђића. Измишљени интервју с Легијом је брука, а била би катастрофа да није измишљен. Ако Легија може из затвора да држи конференције или даје интервјуе, зашто не може да наручује убиства или да утиче на догађаје који би можда допринели утврђивању истине о оном што се десило 12. марта? – запитао је Јовановић, који није објаснио одакле му идеја да је интервју са Улемеком измишљен!?!
– Легија је крупан играч који зна много важних ствари. Надлежни би требало са њим да направе договор како би он постао нека врста сведока-сарадника. Уосталом, да ли је важније да до краја истражимо убиства Ђинђића, Стамболића и Ћурувије или да неке људе само држимо у затвору?! Иако о Улемеку мислим све најгоре, мислим да све треба да се испита, свака његова реч, а за сведочење које би довело до расветљавања злочина требало би му опростити део казне… – каже Шешељ за Информер.
Како смо већ објавили, Легија је у интервјуу за недељник “Експрес” устврдио да је Ђинђићев убица само неколико сати после атентата колима са таблицама британске амбасаде отишао на београдски аеродром и необележеном ‘цесном’ одлетео за Лондон.
Он је такође рекао и да има доказе да Ђинђић није убијен метком истог калибра којим је рањен његов телохранитељ Веруовић.
Према Шешељевим речима, држава треба да донесе посебан закон, такозвани лекс специјалис, који би Легији омогућио да буде пуштен пре истека пуне казне, али само у случају да потпуно сарађује.
– У том лекс специјалису треба навести да је расветљавање злочина из деведесетих година највиши национални интерес. Уколико држава стварно то жели, сада је прави тренутак. Легија је за убиство Ђинђића већ одробијао 12 година, што је сасвим довољно јер су некад максималне казне биле 15 година затвора. Улемек може бити од јако велике помоћи држави, ако му понуде слободу. Притом, он не може много да слаже државу јер надлежни већ доста знају, само што до сада нису реаговали – подвлачи Шешељ, додајући да се годинама свака истрага сведе на то да је “Милошевић стајао иза убистава”, али да за то нема доказа:
– Треба саслушати и полицајце Родољуба Миловића и Спасоја Вулевића, који су учествовали у хапшењу и убијању шефова “земунског клана” Душана Спасојевића и Милета Луковића Кума. Они би тек имали шта о томе да кажу…
Доста је био у затвору
Легија је за убиство Ђинђића већ одробијао 12 година, а могао би да помогне у расветљавању бројних злочина из деведесетих, што је питање од највишег националног интереса
Војислав Шешељ, лидер СРС
Рајко Даниловић, адвокат породице Ђинђић, на другој страни тврди да Легија не може бити ни од какве користи у расветљавању убиства премијера.
– Легија је правоснажно осуђен баш за то кривично дело и нема разлога да се поново бавимо њим. И на суђењу је причао сличне бајке, али није имао никакве доказе. Човек је у затвору, па покушава себи да помогне, али то су све старе удбашке приче и спинови без упоришта у реалности – наглашава Даниловић.
Формално, не може
Адвокат Зоран Атељевић каже да формално-правно Легија не може бити сведок-сарадник пошто је осуђен.
– Могло би евентуално да дође до понављања поступка уколико се појаве нови докази који доводе у сумњу одлуку суда. Али не знам да ли тога овде има… Друга ствар би било помиловање, што је сасвим други поступак – закључује Атељевић.
Н. Анђелковић, Информер.рс
