Судско веће Хашког трибунала одобрило је захтев лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за изузеће данског судије Фредерика Хархофа због сумње у његову непристрасност. Судија Хархоф је на адресе 56 пријатеља и сарадника упутио писмо у којем је оценио да су ослобадјајуће пресуде хрватском генералу Анту Готовини, бившем начелнику Генералштаба ВЈ Момчилу Перишићу и бившем шефу Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу плод политички мотивисаног притиска председника суда Теодора Мерона на колеге.

– Већина, уз издвојено мишљење судије Лиуа Дакена, сматра да је у писму судије Хархофа видљива његова пристраност у смеру осуђујуће пресуде. Ту пристраност би приметио и просечно информисани посматрач – стоји у одлуци коју је путем свог профила на Твитеру објавио адвокат Лука Мишетић, који је у Хагу водио обрану хрватског генерала Анте Готовине.

У одлуци се даље каже да већина, уз издвојено мишљење судије Лиуа, сматра да је претпоставка непристраности побијена. У складу с тим, већина сматра да је “оптужба о пристраности судије Хархофа основана”.

Шешељ је Хархофово изузимање затражио почетком јула, недуго након што је у јавност процурило поверљиво писмо данског судије, у којем он изражава сумњу да је председник ИЦТY-а Теодор Мерон, под притиском неких моћних држава, вршио притисак на колеге судије да доносе одређене ослобађајуће пресуде.

Меронов притисак

Иако у писму није изнео никакав конкретан доказ за своје сумње, Хархоф је навео случај хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача као један од оних у које се уплео Мерон. Написао је да је у том случају председник ИЦТY-а “имао среће” јер је “у последњем тренутку уверио остарелог турског судију да промени мишљење” и гласа за ослобађање хрватских генерала.
Када спомиње “остарелог турског судију”, Хархоф алудира на 77-годишњег Мехмета Гинеија, који је заиста гласао за ослобађање генерала у другом степену.

Дански судија је посумњао да су у све ово прсте умешале имају Америка и Израел, које су оваквим преседанским одлукама хтеле да заштитите сопствене високе војне службенике од евентуалних пресуда у будућности.

Шешељ: Јасно је да Хархоф није непристрасан

Шешељ је, убрзо након објаве писма, поднео захтев за Хархофовим изузећем јер је, према њему “јасно да Хархоф није непристран и неутралан судија који размишља само о утврђивању истине”.
Занимљиво је да је тај захтев, према правилима, упутио самом Теодору Мерону, али се он из поступка изузео, препуштајући да о захтеву одлучује његов заменик, Малтежанин Кармелу Агиусу. Он је формирао споменуто посебно судијско веће, које је донело одлуку.
Том већу је, између осталог, поднесено и очитавање судије Хархофа, који је утврдио да садржај његовог писма ни на који начин не доводи у питање његову непристраност, а с тим се сложио и председник већа које суди Шешељу Жан Клод Антонети.