Радно обележавање јубилеја. – Више од 30.000 људи посетило музеј. – Изложбе виделе на десетине хиљада људи. – Формирани нови депои. – Ускоро електронска читаоница. – На пролеће стартује Теслапедија. – Почела обрада десетина хиљада новинских исечака
Музеј Николе Тесле 5. децембра обележава 60 година од оснивања, пошто је на тај дан 1952, одлуком југословенске владе, започела живот ова установа, јединствена у светским размерама.
Уназад десетак година сведоци смо снажног таласа својеврсне тесламаније, о чему сведочи и изузетно интересовање људи са свих страна света који у све већем броју посећују Музеј Николе Тесле или „окупирају’ музејски сајт, поготово када се обележава неки од важних датума из Теслине биографије.
„Више од 30.000 људи је до средине новембра посетило музеј, а готово половина њих су странци. Наше изложбе у земљи и у иностранству виделе су на десетине хиљада људи’, каже директор музеја Владимира Јеленковић, с којим разговарамо о томе како музеј обележава 60. рођендан.
„Максимално радно, због чега у овој години нисмо имали ниједан дан празног хода. Гостовање у Мадриду, да наведем тај пример, где је у Краљевској академији два месеца била наша изложбена поставка, учинила је да интересовање за Теслу на том новом, шпанском језичком подручју, буквално, експлодира. Изванредно су извештавали о изложби и писали о Тесли сви медији, а тај талас не посустаје. Тамошња јавност се сада укључила у акцију да се откупи Теслина лабораторија на Лонг Ајленду. На шпанском је објављена и Теслина аутобиографија, а са издавачем смо остварили изванредну сарадњу.’
„Изузетан одјек имале су изложбе о Тесли приказане у Зрењанину, Краљеву, Параћину, Ужицу, а сада и у Нишу, пошто је заокружен пројекат 3Д анимације Теслине заоставштине, на коме изузетно добро сарађујемо с нишким Електронским факултетом. Изложба је одржана и у селу Клеку, у коме подигнут и споменик Тесли.’
„Све то’, наглашава Јеленковић, „сведочи о потпуној отворености музеја према свима и спремности да сарађујемо са свима, код нас и у иностранству.’
„Финале ће бити обележено 7. јануара, отварањем изложбене поставке која ће повезати 70 година од Теслине смрти и 60 рођендан музеја’, каже наш саговорник.
У сеници издаваштва и изложбених активности, које привлаче изузетну пажњу јавности, у музеју траје паралелни рад на низу пројеката стручне обраде артефаката који воде ка остварењу два кључна циља.
„Први циљ је да се на најбољи начин заштите сви разноврсни делови те заоставштине, а други је да се кроз реализацију различитих пројеката коначно омогући јавно коришћење архивског Личног фонда Николе Тесле (ЛФНТ)’, каже Младен Вујовић, помоћник директора. У пројекте су, током времена, укључивани и врхунски стручњаци са стране, од конзерватора до експерата за развој и производњу софистицираних уређаја који гарантују врхунску заштиту Теслине заоставштине.
„Коначно су формирани и у великој мери опремљени нови депои и у њих су премештени различити артефакти, који се чувају по највишим стандардима свих заступљених струка. Захваљујући средствима добијеним од Министарства културе и информисања, набављене су нове металне коморе за смештај и чување Теслине личне библиотеке. Тако ће до краја године и последњи део његове заоставштине, који је сада смештен у радним просторијама, бити пребачен у нови депо. Ослобођен је простор за будућу електронску читаоницу. Предстоји нам њено опремање мобилијаром, рачунарима и другом опремом’, сазнајемо од Вујовића.
У завршној фази је израда и два прелиминарна инвентара који ће бити основа за јавну доступност ЛФНТ, односно за увид и преглед докумената у електронској читаоници, или ван ње, преко интернета. Такође је при крају рад на нормативном уређењу читавог система коришћења и утврђивања процедура за будуће кориснике.
„Када у првој половини идуће године поставимо на сајт музеја део библиографије радова Николе Тесле и о њему, посвећен серијским публикацијама – новинама’, каже Вујовић, „фактички ће започети живот и раније дефинисани, амбициозни пројекат Теслапедије.’
Нарочиту важност има започети пројекат обраде новинских исечака чланака из Теслине личне заоставштине и из екстерних извора. „У овом моменту, не може се рећи колико тачно има тих чланака (докумената), али је сигурно да их има на десетине хиљада!’, тврди Вујовић и каже да књиге с новинским исечцима и исечци који нису укоричени, листови из новина и целе новине, чине једну посебну документациону целину извора.
„Научна, стручна и свака друга јавност ни не слути шта је сам Никола Тесла творио и какву је моћну мрежу извора информација и сазнања имао, а новине и часописи у облику исечака, већ сами за себе, а поготово кад се спрегну са осталим писаним деловима његове заоставштине, отвориће потпуно нова поља и теме истраживања.
Управо ти исечци сведоче да је Тесла развио систем класификовања и коришћења штампе и часописа који данас познајемо на интернету. У том смислу, могло би се рећи да је он организовао свој ’папирни интернет’ који му је увек био при руци’, каже Вујовић.
Увид у ово документационо благо не би био могућ да београдска фирма ДАС није пренела свој моћан, специјализовани скенер BookEye 3 с пратећим софтвером у музеј. Директор ДАС-а Игор Кнежевић, специјалиста за дигитализацију књига и новина, већ дуже време ради на пројекту дигитализације и оптичког ишчитавања „Политике’.
Захваљујући нарочитој организацији рада, јединственој методологији и врхунском професионализму ангажованих, колекција Теслиних исечака из новина и часописа ће у фазама бити доступна преко сајта музеја од пролећа идуће године.
