Шест месеци до потпуног слома српских предузећа

Дугови и другови

Само губици привреде исказани у прошлој години износе милијарду евра и достигли су 49 одсто оствареног пословног прихода у тој години ових 20 предузећа. Укупни кумулирани губици ових 20 предузећа износе скоро шест милијарди евра и достигли су 56,59 одсто вредности њихове пословне имовине. Србија има више него довољно стручних и искусних људи, али су они гурнути у запећак, док државне финансије воде људи који од стручне спреме имају вожење таксија у Америци и неке сумњиве курсеве.

У једном од прошлих бројева приказали смо да је банкарски сектор у Србији у прошлој години исказао губитак од две милијарде динара, или око 20 милиона евра. Петнаест банака је пословало позитивно, а 14 је исказало губитак. Дакле, по први пут у последњих 13 година банкарски сектор исказује, укупно посматрано, губитке.

Привредна друштва и предузетници послују са губицима, јавна предузећа такође, „Партизан“ и „Црвена звезда“ грцају у дуговима, у култури и науци недостају огромне паре, здравство и просвета су у минусу, Буџет Републике је у огромном дефициту, грађани су презадужени…Дакле, догорело је до ноката.

Када смо претходну владу посебном књигом опоменули да је банкрот пред вратима и да се изврши инвентарисање шта се преузима од Владе Мирка Цветковића, премијер Дачић је сматрао да је он најмудрији Србин и да поседује сва знања из 2.200 научних области. Данашња влада у нешто измењеном саставу, скоро истих партиских номенклатура, ослања се на маратонца Александра Вучића, да је он тркачки коњ који ће извући државу из блата. Можда бих и ја у то поверовао да нисам уверен да увезени српски кадрови из иностранства, бивша два (Ђелић и Радуловић) и садашњи (Крстић и Вујовић) нису коњи за ту вучу, јер они не знају нас.

Случај „Србијагас“

Ми смо друштво трошкаџија и расипника. Погледајмо само Јавно предузеће „Србијагас“, на пословном приходу оствареном у 2013. години од скоро 66 милијарди динара, исказан је само у тој години губитак у пословању у износу од 49,7 милијарди динара, или 75,36 одсто прихода оствареног у тој години. Укупна књиговодствено исказана вредност пословне имовине (сталне и обртне) овог јавног предузећа на крају децембра 2013. године износила је нешто мање од 135 милијарди динара, а укупно кумулирани губици 107,2 милијарде динара.

Ово републичко јавно предузеће изгубило је 79,48 одсто имовине, па, пошто је остало без динара сопственог капитала, обавезе предузећа достигле су 162 милијарде динара, или 1,4 милијарде евра. Господин Вучић добро зна да је Република Србија за сва кредитна задужења „Србијагас“-а дала гаранције и да ће Буџет Републике Србије те обавезе исплатити. Ма, људи Божији, зна ли неко шта то „Србијагас“ продаје кад на сваких 100 динара исказује губитак од 75,36 динара? Ма, Срби, је ли то могуће?

Уместо да се управа „Србијагас“-а бави својом делатношћу, њен челник се бави живинарством и у Кикинди запошљава 513 радника који за целу годину остваре приход од 48 хиљада динара! Вероватно су продали неко старо гвожђе утоварено у комби. Какве везе има металонско- сирћетна киселина са гасом?

Колико знамо тамо је кадар Социјалистичке партије. Ко ће одговарати за то стање? Ако премијер Александар Вучић не може да спава због рупе у буџету од 450 милиона евра, Беатовић може да буде у десетак Управних одбора и да прима више десетина хиљада евра месечно, па која смо ми земља и ко нас уопште озбиљно узима за пословни свет?! „Србијагас“ је само у прошлој години исказала губитак од 432 милиона евра. То је Вучићу та рупа у буџету.

Случај „Галеника“

На пословном приходу оствареном у 2013. години од 4,3 милијарде динара, исказан је само у тој години губитак у пословању у износу од 4,9 милијарди динара, или 112,48 одсто прихода оствареног у тој години, јер су у претходној 2012. години, такође исказани губици у износу од 5,2 милијарде динара, добрим пословањем кадрова Социјалистичке партије Србије. Укупна књиговодствено исказана вредност пословне имовине (сталне и обртне) овог предузећа на крају децембра 2013. године износила је нешто мање од 16,8 милијарди динара, а укупно кумулирани губици 26 милијарди динара. Ово јавно гувно изгубило је 155,11 одсто имовине, па, пошто је остало без динара сопственог капитала, обавезе предузећа достигле су висе од 25 милијарди динара, или 220 милиона евра.

Петрохемија

На пословном приходу оствареном у 2013. години од 42,6 милијарди динара, исказан је само у тој години губитак у пословању у износу од 11,8 милијарди динара, или 27,77 одсто прихода оствареног у тој години, јер су у претходној 2012. години, такође исказани губици у износу од 12,4 милијарде динара. Укупна књиговодствено исказана вредност пословне имовине (сталне и обртне) овог предузећа на крају децембра 2013. године износила нешто више од 17 милијарди динара, а укупно кумулирани губици 58,5 милијарди динара. Дакле, изгубљено је у кумулираним губицима три пута већа вредност од књиговодствено исказане имовине. Предузеће је остало без динара сопственог капитала, обавезе предузећа достигле су висе од 57 милијарди динара, или скоро целих пола милијарде евра.

ЈП Ресавица

Са 4.125 запослених на 25,5 милијарди укупних прихода у 2013. години исказан је минимални губитак у висини од 4,24 одсто прихода или само 320 милиона динара, док је у претходној 2012. години губитак износи 2,1 милијарду динара, или 20,51 одсто укупног прихода. Вероватно се неко у Електропривреди досети да испегла цене угља, који мукотрпно копају рудари без савремене механизације. Ови рудници су остали без динара сопственог капитала, па као републичко јавно предузеће од посебног значаја грца у дуговима који се достигли чак скоро 16 милијарди динара. Премијер треба да покаже и докаже своју упорност и да посетом охрабри ових неколико хиљада рудара, јер тиме охрабрује цео српски народ, а посебно пензионере, омладину и незапослене.

О осталим предузећима

Железнице Србије су исказале губитак у висини од 30,79 одсто прихода, Железара Смедерево 70,02 одсто, Група Застава возила 266 одсто, Аир Сербиа 55 одсто, а ово удомљено предузеће, за које још није објављен текст уговора са авиокомпанијом из Емирата, има скоро 35 милијарди динара обавеза, или више од 300 милиона евра. Путеви Србије имају обавезе веће од милијарду евра, а за претежен део тих обавеза гаранције је дала Република Србија.

Шта треба радити ?

У свим државним пословима треба под хитно увести ко зашта одговара. Одговорност је једини гарант да ће посао бити добро обављен. Предуслов томе је да се на функцију, па и директорску у привреди, а посебно у јавним и државним предузећима мора увести обавеза примопредаје дужности. Уколико претходник одбија да се сачини записник о затеченом стању мора да буде санкционисан. Министри су обавезни да изврше примопредају. Председник Владе је у обавези да извести Скупштину о затеченом стању. Последњи извештај о стању Србије сачињен је 1972. године и од тада нико ништа не преузима, само тражи власт. А ја кажем: ево ти ништа и држи чврсто.

Како је преостало шест месеци за „лечење“ предузећа у реструктуирању, у којима никакво реструктуирање тринаест година није рађено, већ су предузећа држана у фрижидеру, а и приватизација преосталих друштвених и јавних предузећа, не може се извршити са оваквим финансијским стањем, нужно је сачинити дубинске анализе када и због чега је правни субјект дошао у такво стање, има ли тржишну прихватљивост, може ли се санирати и на који начин и шта се предлаже. Кадрова, бар волонтера који воле своју отаџбину, има и само их треба ангажовати.

Данас траће пензионерске дане познати привредници: Воја Симановић (ПКБ), Јован Томовић (Таково), Мики Савићевић (Генекс), Мирко Стаменковић (Новости), Љуба Михајловић (Комерцијална банка), Пера Васиљевић (Беобанка), Вук Огњеновић (Народна банка), Мирослав Брковић (Ратко Митровић), Ратајац (Копаоник), Чеда Трајковић (Индустрија обуће), Никола Црнобрња (Гај), Добривоје Моретић (Обућа), проф. Ранковић (Економски факултет), Часлав Оцић (САНУ), др. Љубодраг Ђинђић (БИП), Срба Станковић (бивши заменик министра пољопривреде), Гојко Зечар (Југодрво), др Петар Чолић (Рамиз Садику), Чеда Петровић (банкар) и бројни други широм Србије.

Стручне људе треба ангажовати на тачно одређеним задужењима. Не треба се ослањати само на средњег Кркобабића, који није искористио своје пуно наследно право да седне на столицу потпредседника Владе, јер без обзира што и он пуни 65 година и отац му је био активан на тој функцији све док није отишао Богу на исповест.

Привреда, финансије и буџет траже искуство и знање. Ја, кад ми нешто није јасно око буџета, не стидим се да позовем др Милу Јездимировић да се консултујем. Наши министри мисле да је довољно што су били у Америци, возили такси и стекли неко теоријско образовање.

Неко ће да плати, али неће Емирати

Београдски аеродром „Никола Тесла“ објавио је да је у прва три месеца 2014. имао профит од 53,7 милиона динара, што је за 43 одсто мање него у истом периоду прошле године. Укупна потраживања београдског аеродрома на крају марта износила су 5,5 милијарди динара, од чега 4,6 милијарди чине дуговања српске националне авиокомпаније „Аир Сербиа“.

Ово нису стари дугови ЈАТ-а, јер су они пренети на ново предузеће које је основано, а „Аир Сербиа“ је наследила ЈАТ без дугова. Да ли ће и ова потраживања бити отписана, као што ће се десити са већином дугова старог ЈАТ-а?

Пошто још увек није објављен уговор са „Етихадом“ из Уједињених Арапских Емирата не зна се ко је дужан да плати београдском аеродрому – држава Србија или предузеће из Емирата.

Миодраг К. Скулић

Таблоид