Шест пута ништа је ништа, Бабића није ни било

Kао да је поред свих нас прохујала вест да је прошле недеље почело суђење због саобраћајне несреће која се у јануару догодила на наплатној рампи у Дољевцу, а у којој је погинула Станика Глигоријевић.

Прохујала је као ветар и информација са рочишта да је Тужилаштво чак 6 пута тражило од “Путева Србије” да им достави снимке са саме наплатне рампе. Снимке који би недвосмислено показали ко је крив за несрећу и ко је возио “шкоду”.

Међутим, према речима адвоката породице Глигоријевић, на снимцима који су достављани увек је фалио кључни део – тренутак када је камера уснимила возача.

Тако да после првог рочишта остаје нејасно ко је заиста био за воланом “шкоде”, иако је председник Александар Вучић тврдио да је одгледао снимке и да директор “Kоридора” Зоран Бабић није возио.

Ако је заиста тако, зашто се онда 6 пута достављају снимци са којих то не може да се утврди?

Зашто “Путеви Србије” продужавају спекулације и Бабићеву агонију? Зашто и даље остављају простор за сумњу ко је био за воланом?

Одговори на ова питања могу бити бројни, а опет може бити и само један. Шта је истина, ваљда ће се сазнати до краја овог процеса.

У овом тренутку једна чињеница је неспорна – и овај случај потврдио је да правне државе нема и да систем у којем живимо функционише мало по партијском, а мало по систему моћи.

Јер како другачије оправдати чињеницу да се једно јавно предузеће игра са захтевима званичног правосудног органа? И то без последица.

Kако је могуће да се снимци са надзорних камера, како каже адвокат, монтирају и сецкају?

Kако објаснити да оригинални и комплетни снимци могу да дођу до председника, али не и до Тужилаштва и суда?

За то време, и поред учешћа у стравичној саобраћајној несрећи и чињеници да је то учињено аутом у којем је био Бабић, он је и даље директор “Kоридора”, а оставка коју је поднео заглављена је у некој фиоци.

И поред тога, Бабић који је у овом случају оштећена страна, како је речено, није примио позив за рочиште. Kако је то могуће? Ако не могу да га нађу кући, увек могу да га потраже у јавном предузећу које води.

За то време човек који је оптужен као возач “шкоде” ретко чега је могао да се сети на суђењу, осим да је тог кобног дана на путу била густа магла.

Магла која се још није склонила са овог случаја у којем је погинула жена која је само седела на задњем седишту аутомобила који је стајао у месту. Мајка и супруга која је чекала да настави својим путем и не слутећи да ће неко, из неког њему знаног разлога, у канал наплатне рампе улетети са безмало 100 км/х.

Тужилаштво јесте 6 пута тражило снимке како би утврдило зашто се то десило и 6 пута је добило ништа. И још 6 пута да их тражи, вероватно ће добити исто.

Тако се то ради у заробљеној држави у којој је и логика врло проста и налик оној из цртаног филма – шест пута ништа је ништа, Бабића није ни било.

Александар Станков
Јужне вести