Госпођа поглавница отишла је, онако за своју душу, да обиђе усташко стратиште у Блајбургу. Да се на миру исплаче и измоли круницу далеко од знатижељних очију и камера.
С друге стране Балкана, неки су људи рекли да је човек без гроба исти као они којима се, тог истог дана, поклонила госпођа поглавница.
Лепо је рекао војвода Ђујић, избезумљен српским кобним поделама, којима нема, нити ће бити краја: Браћо Срби, стоко једна!
Колинда је, пре пригодне шетње, послала оштро саопштење у коме је осудила оне што сматрају да човек, људско биће, има бар право на гроб. Јер, кад нису имале стотине хиљада, а можда и милион, његових сународника, зашто би се он разликовао. Хрвати не воле да се зна где су српски гробови, јер Срби онда имају обичај да се ту окупе. И сећају.
А, сећање треба затрти. Као и Србе. Као и човека без гроба, кога неки, усред Београда упоредише са Хитлером и црнокошуљашима изнад херцеговачких, хрватских и босанских јама.
Браћо Срби, стоко једна!
Најновији српски вођа се некако нелагодно осећа кад се среће са вођама браће друге вере, а они га онако попреко погледају, па се присете границе до Карловца и Вировитице. Још му је ово требало, па све мрмља “Срби, Срби, стоко једна…”
Све је то, канда, Томино масло. Ма колико га кињио и јахао преко својих новина, жилави гробар се узјогунио: прво пошаље Србе на Путинову параду, а онда саветника да погура рехабилитацију човека без гроба.
Он би, молићу лепо, да мири црвене и црне, као што је Путин помирио црвене и беле и лепо их све постројио на Црвеном тргу, да се види ко је све млатио Хитлерову “непобедиву” армију.
Али, што је дозвољено Богу, није волу: Тома је у својој држави задужен искључиво за ситније или крупније инциденте који Вођу нервирају и то је, засад, његов домет. Да буде каменчић у ципели, по могућству баш кад Вођа крене да уједињује Балкан, по цену да на њему више не буде Срба.
Поједине опскурне београдске новинице, пуштене с ланца, не силазе са Томине грбаче, мамузају га без седла, ловостаја нема. Он понекад дигне главу изнад воде, узме ваздух, испали пар двосмислених речи о једној души у два, премијерско-председничка тела, па га опет поклопи талас из медијске канализације.
Боже ме прости, чисто ми некад дође симпатичан, кад видим ко га напада. Па ми буду духовити и жути људи што попише Мораву и чуђење како то да индијски председник не зна које се њихове серије код нас емитују.
А, поглавница Колинда? Нешто нисам чуо с ове стране Саве да се неко љутнуо због њене шетње по Блајбургу, ваљда Власт има преча посла – треба дегажирати Косово из Устава, почистити непоћудне и бандоглаве са свих нивоа, и, наравно, помирити Балкан. Преко неосвећене српске крви, ако је икако могуће.
Уосталом, Вођа је рекао да се само глупандери баве прошлошћу и свађама, што је Бакир пропратио громогласним аплаузом, срећан што је и његов бабо, све са главосечама, отишао ад акта, ђутуре са српским главама.
Мораћу првом приликом да скокнем до тог Блајбурга, мајку му, помирења на Балкану ради. Ко ће да опрости, ако неће Србин. Ко ће Србину да затре траг да је постојао? Опет Србин.
Браћо Срби, стоко једна!
Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ, Вести
фото: верчњи.хр
