Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић сматра да се негативне последице коришћења ГМО могу појавити за 75 – 100 година. Чачак први град нетолерантан на ГМО
Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић, на чији предлог је Шкупштина града Чачка прва у Србији усвојила декларацију против промета и употребе генетски модификованих организама (ГМО) , сматра да се негативне последице коришћења ГМО могу појавити за 75 – 100 година.
Проф. Др Шеварлић је покретач иницијативе за забрану ГМО у Србији, због чега обилази градове и општине образлажући јавности своју замисао. Према његовим речима у природи се никада не дешава укрштање гена различитих врста.
“Ако се на пример ген бубашвабе или миша убаци у биљку, она се у потпуности мења, а говори се и о мешању људских и животињских како би се касније та ткива и органи користили приликом трансплатација и операција, међутим то носи велике ризике и последице по здравље”, истакао је Шеварлић у изјави Танјугу.
Он каже да сва истраживања која су вршена у лабораторијама на Истоку и Западу показују да се код експерименталних пацова који су јели генетски модификоване биљке, већ у другој и наредним генерацијама јавља низ проблема, од алергија до отежаног рада неких органа, појава тумора и неплодности.
“Ако се ови налази пројектују на људе, да се закључити да ће се негативне последице употребе ГМО појавити за већ око 75 – 100 година”, сматра он.
ЧАЧАК
Декларација “Ми не желимо ГМО на нашој територији” усвојена је једногласно у чачанској скупштини на предлог Шеварлића, и на иницијативу одборничке групе Двери. Тиме је Чачак постао први град у Србији “нетолерантан на ГМО”. Декларацијом “Ми не желимо ГМО на нашој територији” Град Чачак се обавезује да ће доследно поштовати закон о ГМО и да у оквиру својих законских могућности неће дозволити њихово узгајање и ширење.
Шеварлић је одржао предавање воћарима у Центру за културу у Гучи, где је говорио и на тему ризика и негативних ефеката употребе ГМО.
Град се обавезује и на предузимање одговарајућих мера, попут предавања и других програма образовања, како се учесници пољопривредне производње не би определили за нелегално узгајање и промет ГМО и производа од њих.
Такође, изражено је очекивање да ће се државне институције, политичке странке и покрети залагати за доследну примену Закона о ГМО, и да ће средства јавног информисања редовно и објективно обавештавати јавност о примени овог Закона и резултатима истраживања у свету о штетним последицама употребе ГМО.
Новости