Шеварлић: Њива испред кућног прага никада се не продаје, а ПКБ је њива у кућном прагу Србије

Ни најсиромашнији сељак у најзабитијем селу Србије никада не продаје њиву испред кућног прага, ако није животно угрожен. А ПКБ је њива не испред већ у Београду – кућном прагу Србије, сматра агроекономиста и кандидат за народног посланика на листи ДСС-Двери Миладин Шеварлић.

“За стварање једног центиметра земљишта у природи потребно је 1.000 до 25.000 година. С обзиром да је просечна старост наших становника 75 година, за формирање слоја од 60 центиметара земљишта (колико се уобичајено користи у пољопривредној производњи и сматра приватним власништвом) потребно је измеџу 60.000 и 1.500.000 година или период живота 800 до 20.000 генерација предака”, рекао је Шеварлић, а преноси Београдска недеља.

Према његовим речима, од свих категорија земљишта, пољопривредно је производно и економски најважнија категорија земљишта као природног богатства и представља практично незаменљив и релативно ограничавајући услов за одрживу пољопривредну производњу, прехрамбену безбедност становништва и живот људи уопште.

“У периоду између последња два потпуна пописа пољопривреде (1960 – 2012) за неаграрне намене у Србији је изузето 1,5 милиона хектара пољопривредног земљишта и оно у 2012. години чини мање од половине (49,8 одсто) њене укупне територије. За пет деценија “изгубили” смо 1.058.000 хектара ораница, 58.000 ха воћњака, 95.000 ха винограда, 175.000 ха ливада, 529.000 ха пашњака и 2.000 ха рибњака – или 27,8 одсто укупно коришћеног пољопривредног земљишта”, навео је Шеварлић.

Он каже да је од укупно расположивих 3.861.477 хектара пољопривредног земљишта у Србији (2012), за пољопривредну производњу користимо само 3.437.423 ха, а не користимо чак 424.054 ха или 11 одсто.

 Глас Западне Србије