ГОДИНА за нама обележена је многобројним криминалним аферама и започињањем бројних судских поступака чији су главни актери људи из јавног и политичког живота. Пред „лицем правде“ нашли су се некадашњи министри, припадници појединих политичких партија, директори, власници предузећа, државни службеници, које надлежна тужилаштва терете за привредни криминал. Сви они ће тек морати да доказују своју невиност. Међутим, претходна година остаће упамћена баш по томе што су поједини велики процеси, око којих се дизала још већа прашина, окончани ослобађајућим пресудама за велики број оптужених.
Последња у низу била је одлука Апелационог суда којом је потврђена ослобађајућа пресуда у афери „Зрењанин“. Због недостатка доказа кривице је ослобођен Горан Кнежевић, некадашњи градоначелник Зрењанина и бивши министар пољопривреде, који је са сарадницима био оптужен за малверзације приликом доделе градског грађевинског земљишта у периоду од 2006. до 2008. године.
Почетком јула, Апелациони суд је потврдио и ослобађајућу пресуду изречену Марији Рашети Вукосављевић, бившој министарки телекомуникација, која је са још шест особа пред судом одговарала због наводних малверзација приликом реконструкције Терминала 2 и ВИП салона на београдском аеродрому „Никола Тесла“, 2003. и 2004. године. После осам година од започињања главног претреса, суд је у првом степену утврдио да за то не постоје докази, да није нанета штета аеродрому, као и да ће од тог посла аеродром имати добит у дугом временском периоду. Све то прихватио је београдски Апелациони суд.
Тачку на дугогодишњи судски процес у афери „Панцир“ ставио је Апелациони суд у Новом Саду, који је потврдио пресуду Основног суда у Зрењанину којом је Миле Драгић, директор и власник „Производње Миле Драгић“ ослобођен.
Прошле године судије Апелационог суда у Београду донеле су идентичну одлуку у односу на бившег министра Првослава Давинића, против кога се за исте оптужбе водио поступак у престоници. Давинић, Драгић, као и још неколико особа одговарали су за злоупотребу службеног положаја приликом потписивања уговора за набавку војне опреме током 2005. године.
Почетком децембра, Виши суд у Београду у првом степену ослободио је бившег директора рударског басена „Колубара“ Драгана Томића и његове сараднике оптужби да су учествовали у малверзацијама гвожђем којима је то предузеће оштећено за 58,8 милиона динара, јер није доказано да су извршили кривично дело. Против Томића је подигнута још једна оптужница Тужилаштва за организовани криминал, која га са још 27 окривљених терети за злоупотребу службеног положаја поводом закупа механизације од више приватних предузећа за потребе „Колубаре“, којима је оштетио то предузеће за 938 милиона динара, односно око 8,4 милиона евра. Суђење по тој оптужници још није заказано.
Према речима адвоката Тихомира Константиновића, у овим тешким политичким и економским временима, власт се свим силама упире да смањи привредни криминал, корупцију и остала дела за која су осумњичени одговорни људи.
– Међутим, треба бити врло опрезан приликом покретања поступака против појединаца где нема конкретних доказа, односно чињеница које би несумњиво указивале на то да је именовани извршио кривично дело због ког је осумњичен – каже Константиновић. – Не треба ни од појединих случајева правити афере, јер се тада у јавности ствара слика да је неко извршио тешко и нечасно кривично дело. Има неколико примера где су створене велике афере, у којима је много људи било у притвору, оптужених, а касније су ослобођени или рехабилитовани.
Тиме се држава доводи у незавидан положај, јер треба надокнадити штету, како због губитка зараде док су били у притвору, тако и због претрпљеног душевног бола. Са друге стране, каже наш саговорник, има случајева где се доносе осуђујуће пресуде без чињеница, како држава не би плаћала накнаде.
ЈЕЗДА ЗАСТАРЕО
ПОСЛЕ 12 година окончан је поступак против Јездимира Васиљевића, власника штедионице „Југоскандик“. Он је у фебруару првостепеном пресудом осуђен на пет година затвора, таман толико колико је времена провео у притвору. Међутим, само месец дана касније кривично дело због ког је осуђен је застарело, због чега је Апелациони суд преиначио пресуду, па се сматра да није правоснажно осуђен. Због тога он има право да тужи државу за неосновани боравак у притвору, у ком је провео скоро пет година.
Новости
