Београд — Kонкретни разговори чланова Социјално-економског савета (СЕС) о висини минималне цене рада за наредну годину највероватније ће почети у другој половини августа.

И док се сви учесници социјалног дијалога слажу у томе да је непходно њено повећање, синдикати су изнели и конкретне бројке те очекују да она са 27.000 скочи на бар 31.000 динара.

Иако се званични разговори о минималцу још увек не воде, рачуница синдиката показује да би било реално очекивати да минимална цена рада буде на нивоу од 85 или 90 одсто минималне потрошачке корпе, односно између 31.000 и 32.000 динара.

У Унији послодаваца кажу да теба повећати минималац, али не прецизирају за колико, а што се тиче става Владе Србије, министар финансија Синиша Мали недавно је рекао да би на јесен требало очекивати значајно повећање.

Секретар Већа Савеза Самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић очекује да ће се крајем августа или почетком септембра конкретније разговарати о томе будући да ће се нова цена рада примењивати од идуће године.

“Наш захтев је да она буде на нивоу од 85 или 90 одсто мималне потрошачке корпе будући да се у протеклом периоду доста говорило о томе да би она требало да достигне њен ниво. То би било око 31. 000 и 32.000 динара”, рекао је Михајловић и додао да су то две две варијанте на којима ће инсистирати кад буде разговора око минималне зараде.

Михајловић сматра да је то реално и да синдикати нису поставили нереална очекивања.

“Надам се да ће се наћи решење које ће задовољити и једну другу страну”, каже Михајловић.

Упитан да ли би ситуација у Републичком геодетском заводу, због чега су представници синдиката напустили седницу СЕС-а у мају, могле да утичу на друге теме о којима разговарају социјални партнери, Михахајловић је изразио наду да ће се до септембра наћи решење за проблеме у РГЗ.

Наиме, председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је крајем маја напустио седницу Социјално-економског савета у знак незадовољства поводом, како је тада објаснио, “шиканирања радника који су учествовали у штрајку у РГЗ”.

“Непримерено је да се врши овакав притсак на синдикат и не видимо разлоге за учествовање у било каквом дијалогу на било ком нивоу док се не реши агонија према нашим члановима синдиката која траје већ дуго”, рекао је Михаловић.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић рекао је да не очекује да се став синдиката по том питању одрази и на преговоре о цени рада.

“Став синдиката је веома одговоран, они јесу изразили незадовољство одређеним темама, а надам се да та пракса неће бити у будуће и да се то неће одразити и на преговоре о цени рада”, истакао је Ненезић.

Он очекује да ће се и договор социјалних партнера о висини минималне зараде у 2020. години постићи у септембру.

“Интерес сваког послодавца су задовољни радници и нема дилеме око тога да би минималну зараду требало повећати”, рекао је Ненезић, али није прецизирао какав став ће представници Уније послодаваца изнети у погледу висине повећања.

“Не треба тражити нешто неразумно, али оно сто је важно је да синдикати, послодавци али и влада Србије деле исти став – да минимална цена рада треба да се повећа”, рекао је Ненезић.

У Унији послодаваца раније су рекли да би у овом тренутку реално било повећање минималца до шест процената.

Минимална цена радног сата у Србији ове године износи 155 динара што је месечно око 27.000 динара, док је цена минималне потрошачке корпе достигла скоро 37.000 динара.

Уколико се договор не постигне на нивоу СЕС-а у септембру, минималну цену рада за идућу годину донеће Влада Србије.

Од 2010. године минималац је повећан седам пута. За ову годину повећан је за 10 одсто, а у 2017. години за шест одсто.

Танјуг