За синдикате је неприхватљив предлог Владе Србије да минимална загарантована зарада буде повећан за четири до шест одсто. Представници Асоцијације слободних и независних синдиката и Уједињених гранских синдиката “Независност” упозоравају да је минималац испод минималне потрошачке корпе и подсећају да је неоходно двоцифрено повећање да би најмање зараде бар делом стигле основне трошкове.
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) прича за Нова.рс да се преговори о минималној цене рада одвијају по већ виђеном сценарију.
“Синдикати ‘преговарачи’ траже више, послодавци на то не пристају ни по коју цену, а Влада већ зна колика ће бити минимална цена рада. Интересантно, Влада даје распон повећања од 4 до 6 одсто. Све по принципу ‘нек се деца играју’. И тако из године у годину”, истиче Савић и пита шта се дешава када Влада одреди висину минималне цене рада са којом синдикати нису задовољни.
новац
“Да ли синдикати предузимају неке акције? Да ли се позивају радници на генерални штрајк? Да ли сви заједно стајемо у одбрану 350.000 људи којима минимална зарада не покрива ни основне животне потребе? Да ли ћемо коначно, сви заједно, јер је тако и једино могуће, рећи Влади и Председнику да не пристајемо на даља понижења”, поручује председница АСНС.
Она пита “ако је буџет Србије тако добар, ако је незапосленост на историјском минимум, а раст БДП-а међу највећим у Европи, зашто Влада не смањи стопу пореза и доприноса, зашто се не одрекне дела парафискалних намета и зашто не повећа неопорезиви део зарада, јер би се тиме добио простор за повећање минималне цене рада, без оптерећења послодаваца”.
Међутим, пошто ситуација, како наводи, није тако ружичаста, Асоцијација слободних и независних синдиката сматра да ће минимална цена рада бити повећана за четири одсто, дакле за 1.200 динара, што је у складу са најавама повећања пензија за 2021. годину од такође четири одсто.
И председник Уједињеног гранског синдиката “Независност” Зоран Стојиљковић истиче да је владин предлог о повећању минималца неприхватљив. Он је за Бизнис.рс изјавио да је “предлог неприхватљив не само за синдикате, већ и за саме запослене и грађане Србије имајући у виду друштвене неједнакости и ниво минималне зараде, која је испод минималне потрошачке корпе“.
Чак и ако се социјални индикатори, односно минимална потрошачка корпа ставе на страну, према његовим речима, постоји могућност за веће повећања уколико се у обзир узму економска очекивања.
“Уколико узмемо у обзир да Влада Србије за следећу годину најављује раст БДП од шест одсто и ако се на то дода очекивано кретање инфлације и запослености, односно незапослености и продуктивности, двоцифрено повећање је сасвим могуће”, наглашава Стојиљковић.
Уколико у међувремену не буде договора послодаваца и синдиката, минималну зараду одредиће влада.
Стојиљковић се нада да ово није последња реч Владе Србије и верује да треба сачекати шта ће се дешавати наредних десетак дана.
На самом почетку преговора о минималцу, како наводи, УГС “Независност” је инсистирао је да се до 2021. године минимална цена рада изједначи са минималном потрошачком корпом, што би износило 37.000 динара, односно повећање од 25 одсто.
“Двоцифрено повећање би нам оставило могућност да макар наредне године остваримо оно што смо се договорили пре две, три године. Ту ми видимо зону договора. Све испод тога је неприхватљиво”, закључује Стојиљковић.
Нова.рс
