Запослени у Пољопривредној корпорацији „Београд” противе се најављеној приватизацији овог предузећа. Представници оба репрезентативна синдиката ПКБ-а предложили су алтернативни модел мешовитог власништва који би, према њиховом мишљењу, компанији омогућио да инкасира више од 400 милиона евра.
Контролни пакет од 51 одсто акција у ПКБ-у требало би да, према том предлогу, трајно припадне Републици Србији, још 15 одсто било би подељено свим држављанима Србије, а неколико процената добили би запослени и пензионери фирме. Осталих тридесетак одсто било би понуђено на берзи држављанима Србије из наше земље и дијаспоре, објаснио је Бранко Драгаш, економиста и стручни сарадник синдиката ПКБ-а.
– Грађани Србије у домаћим банкама држе око 8,6 милиона евра, што је много више од вредности ПКБ-а. Сигурно би много њих било заинтересовано да паметно уложи свој новац у обрадиво земљиште уместо што им стоји у банкама – истакао је Драгаш.
Уколико на берзи не би било продато довољно акција, чија се појединачна цена процењује на хиљаду динара, оне би биле понуђене домаћим фирмама или, ако ни тада не буду распродате – страном тржишту. У оба случаја био би ограничен максимални проценат који би заинтересовани могли да купе.
– Процене су да би продајом дела власништва на берзи фирма приходовала око 210 милиона евра. Уз продају 300 хектара у околини Пупиновог моста, чија је вредност 670.000 евра по хектару, ПКБ би приходовао укупно 400 милиона евра – истиче Драгаш.
Од тих средстава, додаје он, ПКБ би могао да купи „Имлек” и тако поврати прерађивачку индустрију, или да отвори сопствену банку какву је некада имао.
– Од 2000. године стално се прича да је ПКБ пропао, али профит у 2013. био је близу пет милијарди динара, а у 2014. се процењује на готово 6,5 милијарди. При том, због тога што држава не даје ПКБ-у премије за млеко, компанија годишње губи 430 милиона динара – рекао је Драгаш.
Примери мешовитих предузећа нису непознати у развијеним земљама.
– Норвешки „Теленор”, чијих се 53 одсто налази у рукама државе, функционише управо по том моделу – закључио је Драгаш.
Град Београд дошао је до већинског власништва над ПКБ-ом тако што су му га запослени поклонили, а сада пристаје заједно с државом на продају фирме, истакао је Милисав Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ПКБ-а.
– Упознали смо градоначелника Синишу Малог са предлогом о мешовитом власништву. Он нам је рекао да идеју предочимо новом власнику. Држава нас изједначава с пропалим предузећима која не уплаћују порезе и обавезе, за разлику од нас који све то измирујемо. Захватило нас је и смањење плата у јавном сектору, иако буџет Србије не учествује у нашим зарадама – навео је Ђорђевић, који је у име запослених позвао премијера Србије Александра Вучића да дође у ПКБ и „види какво је то предузеће”.
Приватизацију, према његовим речима, треба зауставити сада кад још није одређен начин на који ће ПКБ бити својински трансформисан. У супротном, постоји додатни ризик да нови власник неће наставити да се бави производњом млека у највећој фарми у овом делу Европе.
———————————————————-
Продаја сто хектара решава дугове
Ако ПКБ прода свега сто хектара земљишта поред Пупиновог моста, према мишљењу Николе Лазића, председника Самосталног синдиката ПКБ-а, вратио би све дугове.
– Тренутно испоручујемо 180.000 литара млека екстра класе дневно, па би смо с тим новцем могли да повратимо и прерађивачку индустрију – истакао је Лазић.
У прилог аргументима против приватизације, представници синдиката навели су и то да је производња хране једини известан бизнис у читавом свету, изразивши страх да би лоше намере будућег купца највећег пољопривредног предузећа у Србији имале несагледиве последице по читав српски аграр.
———————————————————-
Корпорација у бројкама
2.000 запослених
49.802 динара просечна нето плата
4,9 милијарди динара пословни профит у 2013.
6,4 милијарде динара пословни профит у 2014. (процена)
430 милиона динара годишње изгуби фирма јер јој држава не исплаћује субвенције за млеко
