„Еди је говорио неким лошим руским језиком и разумио сам да је он противник власти у Црној Гори која треба да се мења. Ја ту поруку нисам схватио као претњу, али сам је показао људима из БИА“, изјавио је Синђелић на саслушању.

Он је у наставку казао да је „Еди“, када је стигао у Београд, “тражио да се састану на Калeмегдану”.

„Ја сам и томе обавиестио БИА и рекао сам им да се нешто дешава у вези са Црном Гором и да нешто није у реду, али ћу их накнадно обавестити о чему се ради“, изјавио је Синђелић.

Дакле, Синђелић редовно обавештава „колеге” из БИА-е о припремама за „државни удар”. Међутим, сарадња на службом, очекивано, траје и у периоду након изборног дана у Црној Гори. Тако, Синђелић каже да је имао још један сусрет са „Едијем“ на Калемегдану 19. 10. 2016. и потврдио да је у питању била класична полицијска навлакуша.

„19. октобра 2016. године дали су ми заштиту српске полиције и пристао сам да покушамо да идентификујемо ко је тај Еди. Ради тога сам ишао на још један састанак са Едијем““, навео је Синђелић, чиме је експлицитно потврдио да је све била режија полиције Србије, односно БИА, а све наводно у покушају да идентификују тог „Едија“.

Управо је то онај сусрет који је фотографисан од стране оперативаца БИА, да би фотографије потом достављене британским медијима, при чему је у пратећим текстовима дефинисано да су добијене од једне ”партнерске европске службе”.

Иначе, иако Синђелић наводи да је од старта обавештавао БИА о контактима и садржају разговора са „Едијем“, они га на на мере тајног праћења и снимања стављају тек 12. 10. 2016. године,  али не због „државног удара” у Црној Гори, већ, како је то у наредби истакнуто, због „ширења националне и расне мржње”.

После, свега, и лаицима је јасно да је афера „Државни удар“ „крупан залогај“ за црногорску АНБ и да је у њеном монтирању имала помоћ са стране, како од срpске БИА, тако и безбедносних служби појединих НАТО држава.

Није случајно бивши црногорски премијер и актуелни председник ДПС-а Мило Ђукановић похвалио безбедносне службе Србије за „кооперативан“ однос када је у питању афера „Државни удар“.

Тако Ђукановић, у интервјуу за  хрватски Јутарњи лист, није крио да је, захваљујући сарадњи са обавештаном службом Србије, заокружена афера „Државни удар“.

„Што је најважније, захваљујући сарадњи са истражним органима Србије успели смо реконструирати комплетан мозаик и прикупити важне доказе за судски процес“, похвалио се Ђукановић.

Поставље се оправдано питање ко је био главни Ђукановићев оперативац у БИА задужен за монтирање афере „Државни удар“, односно паковање доказа.

Како је подгорички портал раније објавио, постоје поуздане индиције које указују на то да је заменик директора БИА Иван Тодоров главни Ђукановићев човек задужен за ове нечасне радње.

Тодоров – Милов ослонац у БИА за монтирање ”државног удара”

Иван Тодоров је рођен је 7. октобра 1967. године у Београду. Завршио је Факултет физичке културе у Београду, а магистрирао на Факултету физичке културе у Нишу. Дуго година се бавио џудом, а професионално је био запослен у Спортском друштву „Црвена звезда“.

Каријеру у МУП-у Србије почео је средином 90-их, као телохранитељ Мире Марковић, где је као кадар ЈУЛ-а напредовао до 5. октобра. Тада је добио специјални задатак да у иностранству прати једно лице, а када се вратио и кад је видео шта се десило у земљи, одмах је продао своје дојучерашње партијске другове и променио страну. У БИА је примљен 2000. године.

За његово име, како преносе београдски медији, вежу се бројне афере, а посебно је индикативна она да је учествовао у масовном прављењу фиктивних досијеа запослених у БИА са исфабрикованим лажним подацима ради њихове компромитације, уколико не буду играли како Тодоров свира.

Очигледно је да је ово богато искуство у фалсификовању и подметању несебично ставио на услузи Ђукановићу приликом монтирања афере „Државни удар“.

Тодоров је, такође, и начелник Управе за безбедност (Пете) која је директно задужена за праћење и контролу радника БИА и МУП-а Србије, односно и за контраобавештајну заштиту државних институција.

Многи наводе да је Тодоров, користећи службену позицију, направио мрежу криминалца, преко којих је желео да преузме нарко тржиште Србије, али и да „ради“ и развија нарко бизниси у иностранству. Некима од најоданијих сарадника из подземља дао је и службене легитимације БИА, а неке је примио у стални радни однос.

Свака сличност са идентичним активностима црногорске АНБ је, вероватно, случајна.

Тодоров је, такође, довођен у везу са пословима главном нарко-боса са ових простора Дарком Шарићем, који је био један од главних стратешких инвеститора Владе Црне Горе, док су из ДПС-а за Шарића имали само речи хвале.

Овом високом функционеру БИА, како наводе београдски медији, није била страна ни продаја поверљивих информација којима је располагала та служба. Тодоров је, иначе, једини функционер БИА који има дупло обезбеђење, стално га прате бар два возила и већи број тешко наоружаних пратилаца.

Наводи се и да Тодоров има богато искуство у мешању у политичка дешавања, а на душу му се ставља учешће у компромитацији појединих вискох функционера Владе Србије. Тодоров је тако знао да је похвали да је део најмоћније интересне групе на Балкану, која ће успешно да „почисти“ све остале и да преузме све уносне послове у региону.

Ради се, дакле, о особи која се идеално уклапа у Ђукановићев миље, тако да наводи о његовој умешаности у монтирање афере „Државни удар“ имају пуну оправданост. Поготово ако се подсетимо како се Саша Синђелић преко ноћи авионом Владе Црне Горе обрео у Подгорици и постао сведок сарадник, односно како су појединци из Амбасаде Србије наговарали невино осумњичене да признају кривицу и потврде Катнићеву оптужницу, а за узврат биће ослобођени.

Из свега се изводи закључак да је БИА, од самог почетка, заједно са Синђелићем, АНБ-ом и Миливојем Катнићем радила на монтажи афере “Државни удар“.

Извор: ИН4С