Синиша Мали хтео да мења закон да би тајкуну и лопини Богићевићу поклонио државне милионе

Синиша Мали, као саветник првог потпредседника Владе Александра Вучића, утицао је на државне банке да се фирми “Фармаком МБ” Мирослава Богићевића обезбеди пет милиона евра и тако је спасао пропасти, показују званични записници са седнице Одбора поверилаца “Фармакома” одржане 2. јула 2013.

БЕОГРАД – Колико је тајкун Мирослав Богићевић био моћан најбоље илуструје податак да је Синиша Мали (тада саветник првог потпредседника Владе Александра Вучића) инсистирао да се само за Мирослава Богићевића донесе закон (Леx специалис) да би Синиша Мали државном тајкуну Богићевићу дао новац!

Снага државној тајкуна Мирослава Богићевића лежала је и у томе да је запослио сина директора полиције Милорада Вељовића, Станка, у Фармакому Москва за невероватних 20.000 евра месечно. Шта је тачно радио Станко Вељовић, никоме није јасно.

Сем тога, тадашњи директор БИА Небојша Родић именован је на ту функцију са места директора у Богићевићевом Фармакому!

Подсетимо, управо исти тај Мирослав Богићевић, човек који је ведрио и облачио државом, данима износи лажне оптужбе да је рекетиран од стране Александра Родића. Поставља се питање да ли је могуће да државни тајкун, са таквим позицијама у врху власти, врху полиције и врху Безбедносно-информативне агенције, буде рекетиран?! Потпуно је јасно да је само моћни Богићевић могао некога да притиска и рекетира!

Влада Србије директно је утицала на државне банке да обезбеде финансирање Фармакому, у власништву тајкуна Мирослава Богићевића, и да га изузму из редовног поступка наплате дугова, показују документи до којих је дошао лист Данас.

– Држава је утицала да банке повериоци система Фармаком дају сагласност да Медиоланум инвест финансира Млекару Шабац и рудник Леце у Богићевићевом власништву, потврђује записник са седнице Одбора поверилаца Фармакома, до кога је Данас дошао и где се као битан учесник појавио Синиша Мали у својству саветника за економију тадашњег првог потпредседника Владе Александра Вучића. Мали се чак сложио и са констатацијом да би Народној банци Србије требало упутити предлог да се донесе посебан закон – леx специалис – којим би било одложено стављање Концерна Фармаком у ранг “дефаулт” клијента (фирме која не може да враћа узете кредите), како би државне банке (вештачки) биле заштићене од пада капиталне адекватности, сазнаје се из записника.

Мали је државним банкарима рекао и да би око тога затим требало организовати састанак са гувернерком Јоргованком Табаковић и чак им најавио да се разматра откуп ненаплативих кредита фирми у реструктурирању, о чему ће се “водити разговори на највишем нивоу”. Поменута седница одржана је 2. јула 2013. године у Јубмес банци, а присуствовали су директори Привредне банке Београд, Поштанске штедионице, Универзал банке, Јубмес банке, Јубмес фактора, Српске банке, Дунав осигурања и АМСС-а. Осим њих, седници је присуствовао и, како се наводи, “представник Републике Србије др Синиша Мали, саветник првог потпредседника Владе РС”. Мали по закону није имао никаквог основа да присуствује Одбору поверилаца приватне фирме, а још мање да води главну реч на састанку на којем се одлучивало о томе како ће низ банака регулисати своје односе са својим дужником. Али, управо то се догодило.

“Мали је истакао да је основна сврха састанка коначан договор око сагласности за прихватање предложеног протокола о пословној сарадњи између Медиоланум инвеста, Фармаком финанце и Концерна Фармаком МБ – Рудник Леце… Мали је истакао да уколико обртна средства (милион евра за Рудник Леце и четири милиона евра за Млекару Шабац) не буду дистрибуирана у врло кратком року за наставак процеса производње у најисплативијим областима система Фармаком, цео систем ће се врло брзо урушити.

Обезбеђивањем додатних обртних средстава практично се купује време потребно да ИФЦ (корпоративни огранак Светске банке) и конзорцијум банака донесу своје одлуке. Такође је наглашено да је ово само први корак, док је следећи корак реструктурирање дугова, чији ће нацрт бити благовремено достављен свим повериоцима”, наводи се у записнику. У чије име је Мали говорио када је банке повериоце Фармакома обавестио да ће оне благовремено добити нацрт плана реструктурирања дугова – није јасно.

План реструктурирања дугова може да начини сам Фармаком као дужник или евентуално банке као повериоци, али Мали не представља ни једну ни другу страну него државу. Нејасно је да ли је, дакле, Влада Србије намеравала да сама направи план реструктурирања дугова приватне фирме – Фармакома или је Влада уверавала банке да ће приватна фирма – Фармаком направити тај план и доставити га банкама. – Наглашено је да ће се сам процес реструктурирања вршити постепено за сваки део концерна – додаје се у записнику.

Да држава није само у овом случају интервенисала у циљу заштите Фармакома, показује и други документ до којег је дошао Данас – Интервентне пословне мере које је Привредној банци Београд прописао њен Управни одбор 26. марта 2013 – дакле четири месеца пре горепоменутог састанка Малог са банкарима. ПББ је била већински државна банка, па је и чланове њеног УО постављала Влада. Интервентним мерама је Извршном одбору ПББ-а, која је запала у проблеме са ликвидношћу махом баш због кредита даваних Богићевићу, наређено да предузме све мере за наплату дугова и смањивање трошкова према свим клијентима, али са једним изузетком: руководству банке је забрањено да самостално предузима било какве мере наплате према Фармакому и свим са њим повезаним лицима. – Стратегија наплате потраживања, директно или индиректно, дугованих од Концерна Фармаком МБ, биће усклађивана унутар генералне стратегије државе према овом клијенту, уз координацију између Владе, министарства финансија и привреде и других релевантних институција и органа – дословце се наводи у налогу који је потписао председник УО ПББ-а Костадин Поповић. Четири месеца касније Мали ће на састанку са свим државним банкарима ургирати да се Фармаком што пре “оживи”. Тако се у делу записника са састанка у којем се бележи говор Синише Малог наводи да је “истакнуто да је због целокупног значаја који систем Фармакома има (у погледу броја запослених радника, пореских прихода које држава од њега наплаћује итд.) основно питање покретање самог система у што краћем временском року”. – Из наведених разлога Мали је истакао значај давања претходне сагласности за финансирање Млекаре и Рудника Леце од стране Медиоланум инвеста – наводи се у Записнику.

Узалудан труд

Фармаком је на крају ипак пропао када су приватне банке почеле да му блокирају рачуне упркос интервенцијама државних органа да се то не чини. Након тога је ухапшен и Богићевић и руководство ПББ-а, док су државни функционери почели да се масовно ограђују од овог бизнисмена и свих зајмова који су му одобравани.

Подсетимо, након пропасти државних банака које оштетио за вишемилионске износе Богићевић је оптужен, али после само пет месеци кућног притвора скинута му је наногица, након чега је одмах лажно оптужио власника “Адриа медија групе” Александра Родића за наводно рекетирање.

Директива Привредној банци

Наплаћујте кредите свима осим Богићевићу

Неколико месеци пре одлуке о финансијској помоћи Богићевићу у режији Синише Малог, држава је кренула да спашава овог шабачког привредника. Наиме, Управни одбор Привредне банке Београд, који је изабрала Влада Србије, сугерисао је руководству да због лоше ситуације у банци предуземе све мере да наплати одобрене кредите. Али, уз један изузетак. “Стратегија наплате потраживања, директно или индиректно, дугованих од Концерна Фармаком МБ, биће усклађивана унутар генералне стратегије државе према овом клијенту, уз координацију измеду Владе, министарства финансија и привреде и других релевантних институција и органа”, пише у одлуци Управног одбора.

Заказало сећање

У три дана Богићевић дао четири различите изјаве

1. Исплатио сам 2012. године у више наврата, у кешу, милион евра.

2. Спремио сам 700.000 евра и дао у великој белој коверти.

3. Дао сам им у Шапцу, не могу да се сетим да ли сам давао у Београду.

4. Давао сам им паре у Београду, у канцеларијама и ресторанима.

Курир