Градоначелник Београда Синиша Мали пријавио је у јануару прошле године Агенцији за борбу против корупције чак 29 некретнина, од којих се само две – гаража и петособан стан – воде на његово име, наводи се у документацији коју је Агенција синоћ доставила Пиштаљци и објавила на свом сајту.
По Закону о Агенцији за борбу против корупције, функционери су дужни да пријаве некретнине у свом власништву, али и оне које су власништво њихових супружника или ванбрачног партнера, као и малолетне деце.
У извештају који је Агенција августа прошле године доставила Вишем јавном тужилаштву у Београду наводи се и да је банка (чији је назив у документу достављеном Пиштаљци прецртан) посумњала у прање новца због једне трансакције са Британских Девичанских Острва на рачун Синише Малог, пише Пиштаљка.
Пиштаљка наводи и да се помињу још три сумњиве трансакције, од којих једна укључује држављане Русије и Казахстана и наводну куповину непокретности. Новац из те трансакције заправо је искоришћен за повећање капитала на рачунима, а затим су средства подизана у готовини од стране заступника или трансферисана повезаним физичким лицима са сврхом трансфера “уговор о зајму”, наводи се.
У документацији, коју је Агенција за борбу против корупције објавила и на свом сајту, се наводи и да је Синиша Мали био директор или члан управног одбора неколико предузећа.
Како преноси Пиштаљка, Агенција за борбу против корупције прво је два месеца одбијала да им достави податке о имовини градоначелника, као и податке и документацију која се тиче истраге која се води против њега због скривања имовине, а документа је доставила тек пошто је Повереник за информације од јавног значаја прихватио жалбу новинара Пиштаљке.
Повереник је Агенцији наложио да затамни све личне податке, али је Агенција затамнила “много више”, наводи Пиштаљка.
Пиштаљка
