Синиша Мали тајно купио 24 стана на бугарском приморју

Истраживали: Стеван Дојчиновић, Драгана Пећо и Атанас Тцхобанов (Бивол.бг)

Одмаралиште „Свети Никола“ са 235 апартмана налази се на плажи Црног Мора између бугарских градића Черномореца и Созопола. Удаљено је 20 минута вожње од аеродрома у Бургасу.

У реклами за комплекс наводи се да се „налази на познатој Краљевског плажи у древном граду Созополу“. У понуди је шест базена, два бара на базенима, кафић, пијано-бар, спа-центар, фитнес-центар, еко-паркови, целодневно обезбеђење са видео надзором и ресторанима који „нуде јела бугарске, руске и српске кухиње у пријатној атмосфери. Све ове предности чине ‘Светог Николу’ једним од најбољих комплекса на бугарској црноморској обали.“

Градоначеник Београда Синиша Мали купио је 24 апартмана у овом комплексу током 2012. и 2013. године, открили су новинари Мреже за истраживање криминала и корупције – КРИК. Један је купио на своје име, док је остале купио као заступник две офшор компаније са Британских Девичанских Острва. Није познато да ли је Мали власник тих компанија или је куповину спровео за другог мистериозног купца.

У време куповине, Мали је радио као економски и финансијски саветник тадашњег првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића, задужен за преговоре с Уједињеним Арапским Емиратима око улагања у такозване капиталне пројекте – приватизацију националне авио-компаније и „Београд на води“.

Поједини медији, стручњаци и невладине огранизације тврде да су пројекти које је Мали склопио с Арапима штетни по интересе државе, али је Вучић одлучан у томе да су то успешне инвестиције.

Мали је 2014. године именован за градоначелника Београда.

Укупна квадратура свих 24 апартмана које је купио у „Светом Николи“ износи око 3.100 квадратних метара. У просеку око 129 квадрата по апартману. Они спадају међу највеће у комплексу, а један од 203 квадратна метра се налази на плажи.

Користећи просечну цену апартмана у комплексу, новинари КРИК-а израчунали су да је вредност ових некретнина око пет милиона евра.

Није јасно одакле Малом новац за ову куповину.

Његова годишња примања према информацијама са сајта Агенције за борбу против корупције, никада нису прелазила 34.000 евра. Мали је агенцији пријавио власништво само над консултанском фирмом „Оли цонсултинг“. Добит ове компаније од оснивања 2005. до 2014. када је иступио из власништва, износи 180.000 евра.

Новинари КРИК-а покушали су да ступе у контакт са Малим пре недељу дана. Послали су СМС на његов број мобилног телефона и упутили позив за интервју посредством Службе за односе с медијима града Београда. Из службе је стигао одговор да је градоначелник на путу и да ће нам јавити када буде слободан за интервју – што се још није десило.

Тајна куповина

Мали је апартмане у Бугарској куповао користећи офшор компаније са Британских Девичанских Острва.

Ова егзотична острва једна су од најатрактивнијих локација за оне који желе да оснују офшор предузећа. Овакве фирме често се користе за скривање имовине, избегавање плаћања пореза и прање новца.

Новинари КРИК-а и ОЦЦРП-а прикупили су документацију са ових острва и из Бугарске која сведочи о трансакцијама градоначелника.

Мали је уписан као директор две тајновите компаније –„Бригхам Холдинг & Финанце Инц.“ и „Етхам Инвест & Финанце Цорп.“.

Као представник ових фирми, купио је 2012. године две бугарске компаније – „Ерул 11“ и „Ерма 11“ – које су у свом власништву имале по седам апартмана у „Светом Николи“. Један апартман градоначелник је купио на своје име.

Потпис Малог види се на купопродајним уговорима из јула и августа 2012. године. Уговорена цена била је око 709.000 евра.
Уговори такође показују да је Мали платио 1.585 евра у готовини на дан када је посао склопљен и договорио да плати преосталих око 707.000 евра у року од три године од датума потписивања. Рок је прошао пре три месеца, али није познато да ли је новац уплаћен.

Током 2013. године, Мали је преко ових бугарских компанија купио још девет апартмана.

Затим је, од 2013, продао четири апартмана у „Светом Николи“ и данас их има двадесет. Последњи апартман продао је у мају ове године.

Пријатељ из прошлости

Синиша Мали је већи број апартмана купио од компаније „Аклади“ иза које стоји Срђан Дабић, бивши директор српског огранка чувене руске нафтне компаније „Лукоил“, и његов пословни партнер.

Дабић је пре 12 година заступао „Лукоил“ у приватизацији српског ланца бензинских пумпи „Беопетрол“. Ову приватизацију Савет за борбу против корупције назвао је непоштеном и коруптивном.

Човек који је надгледао ову приватизацију у име државе био је управо Синиша Мали.

Пре више од деценије, Мали је радио као директор Центра за тендере у Агенцији за приватизацију. Њега су чланови Демократске странке, која је тада извела петооктобарске промене, поставили на ово важно место пошто се као млади таленат вратио са студија из Америке.

Центар је контролисао продају предузећа и био је укључен у тражење поузданих партнера за куповину државне имовине. Дабић, тадашњи заступник „Лукоила“, био је заинтересован за куповину ланца пумпи „Беопетрол“.

„Лукоил“ је закључио посао са агенцијом и „Беопетрол“ је приватизован 2003. године за 117 милиона евра. Купац је, према уговору, пристао и да инвестира 93 милиона евра у предузеће.

То се, међутим, није догодило.

Савет за борбу против корупције тврди да „Лукоил“ није испунио уговор и да је предузећу нанео штету од неколико милиона евра.

Уместо да инвестира у „Беопетрол“, „Лукоил“ је извукао новац из предузећа тако што је узео кредит од 105 милиона евра од „Беопетрола“. Тај новац је затим лажно искористио као инвестицију, пише у извештају Савета из 2013. године. Савет каже да је ово било кршење правила приватизације и да је то омогућило руској компанији да добије имовину без инвестиција. Кредит би требало да буде враћен до 2031. године.

Мали је био одговоран да се процес приватизације изврши по закону. Савет у свом извештају тврди да Агенција за приватизацију није контролисала куповину и да није казнила „Лукоил“ за кршење уговора.

Новинари КРИК-а дошли су до извештаја Агенције за приватизацију о унутрашњој контроли предузећа који откривају да је агенција била упозната да је „Лукоил“ узео кредит од „Беопетрола“.

Документа до којих су дошли новинари показују и да се Мали, након што је напустио Агенцију за приватизацију, запослио у „Беопетролу“ где је радио до фебруара 2005. године.

Седам година касније, Мали и Дабић поново су сарађивали – овога пута у купопродаји луксузних апартмана на бугарском приморју.

Дабићев партнер у компанији „Аклади“, од које је Мали купио станове, је бугарски држављанин Владимир Бојанов Иванов.

Иванов је бивши професионални кошаркаш и некадашњи директор кошаркашког клуба Лукоил Академик из Софије. И сам Дабић је бивши кошаркаш који је играо за репрезентацију Југославије, Црвену звезду и Левски Спартак из Софије. Дабић и Бојанов имају грађевинску фирму у Србији.

Ивановљева супруга Едит Петрова Гетова била је заменица бугарског министра за индустрију до 2001. године када је, према писању медија, поднела оставку због сумње да је умешана у корупцију.

Петрова је имала део власништва у компанији „Ерма 11“ коју је Мали купио 2012.

Београдски станови

Новинари КРИК-а открили су да је Мали, осим бугарских некретнина, поседовао два стана и три гараже у близини Вуковог споменика у центру Београда. Станови величина 131 и 160 метара квадратних налазе се у „Оази“ – ексклузивном стамбеном комплексу који има централни дворишни парк, базен, супермаркет, фитнес-центар, целодневно обезбеђење, подземну гаражу на два нивоа и остале садржаје.

Квадратни метар у „Оази“ кошта око 3.000 евра – двоструко више него у осталим деловима Београда. На основу садашњих тржишних цена вредност градоначелникове имовине у „Оази“ била је већа од 800.000 евра.

Августа ове године, Мали је власништво београдских станова и две гараже пренео на своју супругу, док је једна гаража и даље уписана на његово име.

Функционери у Србији дужни су да пријаве сву своју имовину. У имовинском картону доступном на сајту Агенције за борбу против корупције, Мали је пријавио два стана и гаражу. Не наводи се где се ове некретнине налазе и колико вреде.

Новинари КРИК-а су захтевом за приступ информацијама од јавног значаја затражили од агенције увид у имовински картон како би информације о становима које је Мали пријавио упоредили са својим налазима, али је агенција то одбила.