Апелациони суд у Београду укинуо је пресуду којом је Александар Митровић, син власника Пинк телевизије Жељка, био осуђен на годину дана кућног затвора и одузимање возачке дозволе на годину дана, јер је 18. јула 2013. године возилом ударио малолетну девојку Андреу Бојанић која је том приликом премилнила.
Александру Митровићу суђење ће бити поновљено пред Првим основним судом у Београду, који по налогу Апелационог суда мора да отклони повреде одредби кривицног поступка и размотрити чињенице на које му је указано решењем о укидању пресуде.
Апелациони суд налаже да првостепени суд посебно размотри налаз и мишљење судског вештака за информационе технологије, као и да за утврђене чињенице да јасне и аргументоване разлоге, као и да “цени сваки изведени доказ и објасни који то докази иду или не иду у прилог закључку суда, па ће тако бити у прилици да донесе правилну и на закону засновану одлуку”.
Митровић је био у притвору од 19. јула 2013. до 4. октобра исте године, а тај притвор ће му се урачинавати у казну уколико буде осуђен на казну затвора.
Митровић је 18. јула 2013. године, возећи џип БМW Устаницком улицом на пешацком прелазу ударио и усмртио Андреу Бојанић.
Према наводима тужилаштва, возио је брзином већом од 81 километар на сат.
Митровић је побегао са места несреће, а у полицију га је одвео његов отац Жељко Митровић.
Александар Митровић је оптужен да је 18. јула 2013. године прекорачивши брзину кретања на пешачком прелазу у Устаничкој улици својим возилом ударио Бојанићеву која је прелазила улицу на црвено светло.
Он се у том делу пута кретао где је брзина ограницена на 50 км/час, кретао брзином од 80 км/час, сматра тужилаштво.
Потом је без заустављања наставио вожњу и оставио повређену девојку, а према писању медија, а касније је отишао са оцем да се преда полицији.
Танјуг
Treba mi suditi i za ovakav prekrsaj treba se uvesti minimalna kazna od 25 godina robije..Svako ko u gradu ,naseljenom mestu, pod uticaj alkohola i opijata usmrti ili izazove tesku saobracajnu nesrecu treba se uvesti kazna zatvor od 25 do 55 godine robije
Чуди ме да су га уопште извели пред суд. Суд није за богате размажене нити за власт. Суд је за обичан народ, за оне који се супротставе извршиоцима који избацују људе из јединог крова над главом, или за оне који продају на црно чарапе испред пијаце.
Отац шмрче бело, син шмрче бело, сјајна породица. Они имају будућност, а цурица усмрћена нема?
Лепа држава, лепа власт. Тако нам и треба.