Шиптари контролишу 75 одсто европског и 50 одсто америчког тржишта дрогом

Хероин као политички адут

Процењује се да албанска мафија контролише око 75 одсто хероина који улази на западноевропско тржиште и највероватније више од половине укупне количине хероина који улази у САД. Поставља се питање како је могуће да велике светске силе, а пре свега САД, не обраћају пажњу на овај феномен који их угрожава. Италија, Швајцарска, Немачка и Данска имају подебеле досијее албанских мафијаша и јасну представу о путевима дроге и оружја којима они тргују, а чини се да тим поводом ништа не предузимају; бар ништа не чине кад је Косово у питању

Албанска мафија представља већ читаву деценију велики проблем у земљама западне Европе, а познато је да је дубоко пустила корене и у САД. Оно што је карактерише јесте сличност са сицилијанском мафијом: посебна вера, посебан језик, посебна правила, врло јака породична традиција и хијерархија. Када је хероин у питању, албански нарко-картел “Камила” спада у ред најјачих пет мафија на свету.
Париска група за праћење наркотика је још пре рата (1999) објавила да албанска нарко-мафија из Македоније и са Косова продаје хероин како би набавила оружје за потребе својих сународника на Косову и Метохији. Базе ових наркотрафиканата су у Скопљу, Скадру и Приштини, а дрога се одатле дистрибуира у Швајцарску, Немачку, Италију и Грчку, стоји у извештају, у коме се додаје да је једна од фабрика за прераду хероина близу Куманова у Македонији.

Мафија – ткиво ОВК

“Што се тиче Македоније, намера албанске мафије јесте да дође до цепања њене територије и стављање, прво западне Македоније под њихову контролу, а онда и потпуно контролисање Скопља, где већ имају велики утицај. НАТО и САД због својих интереса на Балкану жмуре над доминацијом албанске мафије и тероризмом фракција ОВК. Они не желе да се сукобљавају са нарко-картелима. Идеје ‘велике Албаније’ и исламске зелене трансверзале поклапају се са интересима албанске нарко-мафије. Да би се ти интереси остварили, потребно је финансирати рат у Прешевској долини и западној Македонији, а у скорије време и сукобе у Црној Гори и Албанији. Мафија у рату, оружју и дроги види своје рачуне”, тврди београдски стручњак за безбедност и тероризам Томислав Кресовић .

Он тврди да су албанска мафија и емигрантски лоби уложили 1,3 милијарде марака у сепаратистички покрет на Косову и Метохији. Томислав Кресовић, политички аналитичар и сарадник Института за геополитичке студије, додаје да је “опран новац од дроге и криминалних делатности нарко-мафије у државама ЕУ и САД послужио као нуклеус за рат на Косову”.
“Када се ОВК појавила у јавности 1997. године, имала је 200–300 чланова и око 20 одсто присталица међу Албанцима. Отац ОВК је Адем Демаћи , док је Ибрахим Ругова у почетку био резервисан према овој организацији”, објашњава Кресовић. Према његовим речима, албанска мафија је увела плаћање пореза, “рекета” од три одсто који се користи за националне циљеве и ОВК. У јесен 1997. године ОВК је добила подршку Фадиља Хоџе . Некадашњи косовски академици Реџеп Ћосја и Марк Краснићи , као и Фехми Агани окрећу се овој терористичкој организацији. Њима су се придружили и Махмут Бакали , Азем Власи и Ремзи Кољгеци .
До краја 1998. године ОВК је већ имала на терену око 20.000 терориста и држала је 30-40 одсто територије Косова и Метохије. Мафија је све дубље улазила у ткиво ОВК и политичких структура. Кроз своје послове она је обезбедила новац за рат и плаћала албанске лобије, пре свега у САД ( Дол , Диогарди , Де Консини ), али и агенцију “Рудери и Фин,” која је “радила” јавно мњење за “Републику Косово”.

Хероином до оружја

На који начин је албанска емиграција суделовала у финансирању ОВК, описао је американизовани Албанац у Вашингтон посту . Не желећи да му се наводи име, Краснићи објашњава да у почетку није био тако успешан у сакупљању новца за потребе ОВК. “Између 300.000 и 500.000 Албанаца који живе у Америци, углавном у Њујорку, Детроиту, Чикагу и Бостону, већином су подржавали Ругову.”
После потписивања Дејтонског споразума, албански исељеници из САД и Европе разочарали су се у његову мирну политику и почели да потпомажу ОВК. Њихова помоћ се огледала у новцу, добровољцима за ОВК, организацији пошиљака хуманитарне помоћи и оружја. Недељно је за ове потребе скоро сваки Албанац у САД издвајао 300 долара. У Европи и САД основан је фонд “Домовина зове” са рачунима у Америци, Швајцарској, Италији, Белгији и Канади. Називи банака и бројеви рачуна рекламирани су у албанским новинама које излазе у Европи.

Највећи део новца зарађен на продаји хероина одлази на куповину оружја, а није ретко ни да се изврши проста робна размена. Устаљеним путевима оружје се затим, преко Албаније и Црне Горе, доставља косовским Албанцима. Куповина оружја се добрим делом обавља и на самој територији Косова и Метохије. Приштина, Подујево и Пећ до доласка Кфора и Унмика представљали су центре трговине оружјем које долази из бивших југословенских република и других земаља. Цене варирају, у зависности од понуде и потражње: 700–1.700 марака за “калашњиков”, “паповка” (полуаутоматска пушка) стајала је 600–800 марака, револвери 400–700, гранате и мине 30 марка по комаду.

Албанска мафија на Космету, у Македонији, Мађарској…

Томислав Кресовић потврђује да је влада косовских Албанаца у егзилу са седиштем у Немачкој, на чијем је челу био Бујар Букоши , на овај начин и уз помоћ мафије од марта 1998. до априла 1999. године сакупила и уложила у ОВК око 350 милиона марака. Међутим, мафија је ОВК ставила у своју функцију.

“Космет је подељен у 10-12 нарко-кланова. Сваки клан броји од 300 до 1.000 чланова, а делови кланова су и припадници ОВК. Одмах након доласка Кфора мафија је на Космету опљачкала скоро 15 милијарди марака, а годишње остварује профит од преко 500 милиона марака. Мафија и фракције ОВК држе под контролом око 5.000 проститутки, трговину нафтом, бензином, цигаретама и храном”, тврди Кресовић.
Што се суседа тиче, највећи проблем са албанском мафијом има Македонија, а најутицајнији у њеном западном делу, као и на делу Космета, јесте клан Тачи.
“Мехуд Тачи , председник македонске Демократске партије Албанаца, директно је повезан са мафијом која контролише већи део Македоније и то у промету хероина, кокаина и аутомобила”, каже Кресовић и додаје да је у Албанији најјачи клан Бериша, који покрива и метохијски део.

Око 80 одсто мађарског тржишта хероина је у рукама албанске мафије са Косова. Шеф мађарске службе за борбу против наркотика Ђерђ Холоши својевремено је изјавио да према подацима његове службе постоји неколико организованих група Албанаца из Србије који у Мађарској продају квалитетни турски и авганистански хероин.
“Главна зарада од овог нарко-бизниса одлази на Косово”, тврди Холоши и додаје да ови нарко-дилери зарађени новац одмах шаљу у Велики Трновац, који се сматра центром дистрибуције дроге. “Највећи део овог новца биће потрошен у Италији, где се набавља оружје”, додаје Холоши.

Одељење за специјалне операције карабинијера, на чијем челу је био генерал Марио Мори , успело је да открије једно крило албанске нарко-мафије. На челу ове мреже био је Агим Гаши (36), родом из Приштине, који је 1998. године ухапшен са још 124 препродавца дроге. Неименовани извор из Моријевог одељења у изјави за Коријере дела сера тврди да Албанци са Косова спадају у најопасније трговце дрогом и оружјем. Истрага је показала да је Италија важна база за ове организације. “Ндрангхета” кроз руке пропусти око 50 кг хероина дневно. Извор тврди да је мрежа разграната у Братислави и Будимпешти.

Рат на Косову само је у почетку ослабио нарко-бизнис јер је већина дилера похитала да се побрине за своје породице, а многи од њих су се прикључили ОВК. Највећи део новца зарађеног на трговини дрогом отишао је на борбу против Србије.
“Дрога, оружје и Куран – то је слика коју оставља наша истрага”, тврди овај извор из италијанске полиције и напомиње да њихово тржиште не ради у време Рамазана.
Главни штаб није смештен у Милану, који је само бизнис-центар, већ је он у Калабрији. Градови Африко, Плати и Бовалино јесу центри трговине дрогом и оружјем.

Процењује се да албанска мафија контролише око 75 одсто хероина који улази на западноевропско тржиште и највероватније више од половине укупне количине хероина који улази у САД. Поставља се питање како је могуће да велике светске силе, а пре свега САД, не обраћају пажњу на овај феномен који их угрожава. Италија, Швајцарска, Немачка и Данска имају подебеле досијее албанских мафијаша и јасну представу о путевима дроге и оружја којима они тргују, а чини се да тим поводом ништа не предузимају; бар ништа не чине кад је Косово у питању.

Мајкл Косидовски , професор економије на Универзитету у Отави, написао је чланак у коме расветљава косовску кризу.

Пошто је до детаља описао хероином финансирани организовани криминал и политички моћне структуре у региону, Косидовски се осврнуо на војну и обавештајну везу између Берлина и Вашингтона која је резултирала формирањем ОВК:
“Према речима обавештајног аналитичара Џона Витлија , постоји тајна веза између ОВК, ЦИА и БНД-а. Задатак да оформи и финансира ОВК дат је Немцима. ОВК користи немачке униформе, оружје из источне Немачке и финансира се новцем од дроге. Према Витлију, задатак ЦИА била је обука припадника ОВК у Албанији.”

Кресовић сматра да је албански сепаратистички покрет истовремено водио борбу на два фронта:
“Њихов подземни покрет борио се за јавност на Западу, а у исто време је јачао националну одлучност да треба да дође до ‘коначног обрачуна’. За тај обрачун од велике помоћи биле су структуре власти у Албанији, пре свега обавештајна служба СХИК, али и обавештајни центри на Западу, који су подржали стварање тајних фондова албанске политичке емиграције који су послужили најпре за финансирање паралелних институција, а потом и ОВК.”

“Нарко-кланови албанске мафије подржавају концепт новог појма ‘великог Косова’ (не више велике Албаније), јер се стварају нови услови да мафија добије пуну власт, не само економску већ и политичку. Ширење кризе у Прешевској долини за мафију је од посебног значаја јер се ради о контроли стратешке нарко-дестинације која повезује Космет, Македонију, Србију, Бугарску, а држе се и правци према Грчкој и средњој Европи”, закључује Томислав Кресовић.
Албанска мафија доживљава своје “златне тренутке”, али поставља се питање колико ће се проширити њени апетити. Уколико се у потпуности отргне контроли, овај албански нарко-тероризам могао би да прерасте у колумбијски синдром на Балкану. То значи да би албанска мафија постала толико моћна да би контролисала једну или две државе у региону.

ЦИА финансирала екстремисте

Британски војни стручњак Пол Бивер оценио је да је Вашингтон “створио” садашњу опасну ситуацију на Балкану и да је ЦИА финансирала албанске екстремисте који стварају проблеме.
“Вашингтон је створио опасну ситуацију на Балкану, а албанске екстремисте, који сада стварају проблеме, финансирала је америчка обавештајна служба ЦИА”, рекао је он за софијски дневник 24 часа .
Он је рекао да “обавештајна служба НАТО-а сматра да у северној Албанији постоје логори за терористичку обуку Албанца са Косова и из Македоније”, чији је циљ, додао је, “независно Косово и велика Албанија”. Тај британски стручњак истиче да албанским екстремистима на граници са Македонијом “манипулишу припадници ОВК, коју је донедавно ЦИА тајно финансирала”. “Балкан се ближи новом етничком рату”, пише 24 часа , преносећи оцене Бивера. “Бојим се да су они у функцији бивше америчке администрације Била Клинтона . Вашингтон је створио опасну ситуацију користећи ОВК за свргавање Милошевића . Али Милошевић је отишао не захваљујући ОВК, него Србима у Београду”, казао је Бивер.

дејанлучић.нет