Шиптари моле Бога да падне снег

Резервоари воде на Косову су готово празни. Ако ускоро не падне киша или снег, пола милиона људи ће се суочити са озбиљном несташицом воде. На Балкану се траће огромне количине воде, кажу стручњаци.

„Ситуација је готово катастрофална. Не памти се да је вода оволико опала у ово доба године“, каже један од мештана, Севдет Термколи, за Асошијетед Прес. „И нико не памти да до овог доба године још није пао снег.“

Док се Северна Америка смрзава, температуре у Европи су необично високе за почетак јануара. Косово, које је прогласило независност од Србије 2008. године, није спремно за овако благе и суве зиме. Један од разлога за то је недостатак улагања у у метеоролошке установе и инфраструктуру.

„На Косову морају да се реше велики изазови што се тиче снабдевања водом“, каже међународни консултант за водоснабдевање Брајан Фолкнер за Дојче веле. Он подсећа да на Косову обично падају велики снегови који се брзо топе у пролеће, и затим следе дуга и сува лета. „То захтева веома педантно управљање, дугорочно планирање и систем за упозорење. Они једноставно немају те ствари зато што немају довољно стручњака, ни новца, нити других потребних услова.“

„Молимо се за снег“

Приштински водовод каже да ће у том граду од више стотина хиљада људи ускоро морати да се уведу искључења воде, ако се резервоари Батлава и Бадовац не допуне у наредних неколико недеља.

„Речено нам је да ће бити много снега од 19. јануара, и молимо се за то. Још увек нисмо ушли у ванредно стање“, каже портпаролка водовода Арјета Мјеку.

Истовремено, Брајан Фолкнер тврди да проблеми неће бити решени простим чекањем на снег иили кишу. По његовом мишљењу, постојећа инфраструктура није у стању да прихвати и искористи велике количине воде које настају када се отопи снег. Истовремено, чак и када вода доспе у резорвоаре, често не стиже до оних којима је најпотребнија.

„У начелу, на Балкану се траћи огромна количина воде“, каже Фолкнер. „Најмање половина свега што се уточи у резеорвоаре је просто изгубљено – нестане негде у систему, једноставно исцури.“

Овог стручњака такође брине то што нема довољно служби које прате временске прилике и водостаје. Део хидрометеоролошке мреже Косова је уништен током рата и још увек није потпуно обновљен. Већина политичара не жели да на то троши новац.

„Много пута сам се састајао са људима задуженим за водоснабдевање на Косову. Они само уоче да се резервоари брзо празне или да су реке пресушиле и онда готово увек пређу у кризни начин рада, “каже Фолкнер.

Балкан није спреман за климатске промене

Косово, као и цео Балкан, могло би да се нађе на удару због глобалног загревања и промена у клими, односно варијација у температури и падавинама. То су потврдиле и инстиутције Европске уније.

Из истог разлога, Немачка агенција за међународну сарадњу ГИЗ улаже 3,5 милиона евра у заједничке пројекте са државним институцијама у Албанији, Македонији, Црној Гори, Србији и Косову. Циљ је да се те земље припреме за негативан утицај климатских промена.

У тим пројектима учествује и Брајан Фолкнер. Он често путује на Косово да би помогао успостављање система раног упозорења за поплаве и суше. По његовом мишљењу, али и по актуелним предвиђањима, на Балкану постоји велики ризик од екстремних временских непогода.

„Лета ће постати све сувља и све топлија, али и зиме би могле да постану хладније. То то ће да створи далеко већи број проблема у снабдевању водом“, тврди Фолкнер. Он подсећа да број становника на Косову расте, што значи па политичари морају да поклоне више пажње водоснабдевању, као проучавању и очувању извора воде. То је потребно чак и када власт нема превише новца: „Овакве кризе показују да недовољно улагања у те области може да им се обије о главу.“

Аутори: Саманта Ерли / Дарко Јањевић

Дојче Веле

фото: ДПА